Izvor: Magyar Szó, 17.Feb.2016, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadužbina Sekelj traži prostor
U Senti je i ove godine održano prisećanje na poznatog svetskog putnika, pisca i esperantiste, Tibora Sekelja, i to povodom godišnjice njegovog dana rođenja. U Gradskom muzeju je u petak uveče održana manifestacija na kojoj je rukovodilac muzeja, Atila Pejin, govorio o tome da, ukoliko muzej bude imao materijalnih mogućnosti, dogodine žele da izdaju reprezentativni katalog predmeta iz zadužbine Tibora Sekelja, koja je pre deset godina predata ovoj ustanovi. Pre toga, 22. oktobra ove godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << će se u hrvatskom Bjelovaru otvoriti izložba u čijim okvirima će biti prikazan deo ostavštine i to uz pomoć esperantista koji su uspostavili vezu sa tamošnjim muzejom – kaže Pejin, dodajući da izložba pruža odličnu priliku da se pažnja javnosti usmeri na veliko blago koje je dospelo u posed Senćana, a koje bi se, između ostalog, moglo iskoristiti i u turističke svrhe ukoliko bi bilo prostora za stalnu postavku izložbe predmeta iz ostavštine slavnog svetskog putnika.
Na manifestaciji je bila prisutna i udovica Tibora Sekelja, Eržebet Sekelj. Za naš list Eržebet Sekelj je izjavila da u Sentu, gde se svake godine obeležava godišnjica rođenja njenog pokojnog supruga, dolazi uvek sa velikom radošću i naglašava da je deset godina prošlo od kada je u Sentu donešena ostavština Tibora Sekelja, koja je po prvi put prikazana u martu 2006. godine, u muzeju grada. Udovica je rekla da je zadovoljna brigom sa kojom se senćanski muzej ophodi prema stvarima iz zadužbine, iako do sada nije uspešno prošla potraga za stalnim prostorom za zbirku.
Na manifestaciji su, pored ljubitelja muzeja, prisustvovali i esperantisti. Tibor Sekelj je bio član Jezičke akademije esperantista i počasni član Svetskog udruženja esperantista, a koji je pored mađarskog, srpskohrvatskog i španskog jezika, i ovaj jezik koristio da napiše više knjiga.
- Tibor Sekelj i esperanto su bili nerazdvojni, njegov život se ujedinio sa ovim jezikom od momenta kada ga je upoznao – pričala je njegova udovica, dodajući da je njen suprug širio esperanto, održavao kurseve ovog jezika, formirao udruženja, dopisivao se i pisao na tom jeziku.
U nastavku večeri, Atila Pejin je pričao o afričkom putovanju Tibora Sekelja. Svetski putnik je početkom šestdesetih godina prošlog veka, kao član Karavana prijateljstva, otputovao u Afriku. Cilj ekspedicije je bio da se žitelji Afrike i Evrope približe jedni drugima na nivou „običnih građana“. Tokom putovanja, koje je trajalo godinu dana, ekspedicija je posetila Egipat, Sudan, Etiopiju, Somaliju, Kenju i Tanzaniju, a Sekelj se popeo čak i na vrh Kilimandžara. Sekelj je svoje doživljaje opisao u knjizi „Gambo Rafiki“. Naslov knjige je pozdrav na suahelskom jeziku, i znači „Dobar dan, prijatelju!”. Zanimljivo je da je knjiga prvo objavljena na slovenačkom, a potom i na mađarskom jeziku, iako je napisana na esperantu.
