Izvor: Kurir, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZNANJE NA DAR
KIKINDA - Skoro dve i po decenije Kikinđanin Dušan Brankov (76) bavi se izradom i prodajom tambura. Penzionisani...
KIKINDA - Skoro dve i po decenije Kikinđanin Dušan Brankov (76) bavi se izradom i prodajom tambura. Penzionisani profesor matematike i fizike samouki je graditelj. Kaže da nije imao od koga da izuči zanat, jer naši poznati majstori nerado prenose znanje o izradi instrumenata. Kako je od malih nogu zavoleo muziku ravnice, a po prirodi je svestran, odlučio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da uz pomoć literature postane graditelj tambura.
- Učio sam iz američke i engleske literature. Osim Francuske, u tim državama postoje brojne knjige u kojima su pohranjene tajne o izradi gitara i violina. Najpoznatiji svetski graditelji instrumenata smatraju moralnom obavezom da svoje bogato znanje pretoče u pisanu formu. Vremenom se i kod mene javila želja da između korica stavim sve što sam naučio. Tako je 1996. godine nastala knjiga „Tambura“. Jedini sam graditelj tambura sa ovih prostora koji se odlučio na tako nešto - kaže Brankov.
Kikinđanin zlatnih ruku napravio je korak dalje. „Tambura“ u njegovom prevodu pojavila se 1998. godine u SAD. Američko udruženje tamburaša čulo je za Brankovljev rad i izrazilo želju da se njegova knjiga nađe i na njihovom tržištu.
- Moja knjiga je distribuirana na 99 fakulteta u Americi na kojima se izučavaju slovenski jezici. Dostupna je u 42 univerzitetska centra i jedanaest javnih biblioteka. Bolje je plasirana u Americi nego u Srbiji - veli Brankov.
Priznaje da je pisanje knjige o tamburama doživeo kao svojevrsni poduhvat, jer je za tako nešto potrebno široko znanje iz matematike, fizike i akustike. Trebalo mu je oko dve godine da je završi.
- Mi graditelji smatramo da su napravljene i one tambure koje su donete u radionicu kao oštećene i one koje do tada nisu bile u upotrebi. Računajući i takve instrumente, iz moje radionice izašlo je više od 270 instrumenata. Tri nedelje potrebno mi je da napravim bisernicu, dok za brač utrošim mesec dana. Muzika mi je u genima. Moj deda je nekada davno bio član jednog tamburaškog orkestra iz Bačkog Gradišta. On je takođe sa svojih deset prstiju pravio tamburicu, da bi u dugim zimskim večerima muzicirao za svoju dušu - kaže Brankov.
Interesantno je da je Brankov pet godina živeo u Australiji, gde je radio kao pomoćnik kovača. Kad je savladao jezik, postao je tehnički crtač u geodetskoj sekciji rudnika. Po povratku iz Australije radio je kao profesor, prevodilac i šef reklame i propagande „IDA-Opelovih“ vozila.[ antrfile ]
JEFTINIJI OD KONKURENCIJE
- Moji instrumenti su upola jeftiniji od ostalih. Za bisernice tražim 300 evra. Basprim košta 600, a kontra 700 evra. Prodavao sam ih u SAD, Novom Zelandu, Australiji, Francuskoj i Mađarskoj. U Kikindi sam prodao samo jedan instrument - priznaje Brankov.
NEMA DOBRE TAMBURE BEZ JAVORA
- Za sve žičane instrumente, pa tako i tambure, najbolji je šareni javor. Neki ga zovu još bosanski ili džafer javor. Dobar je i takozvani javor ptičjeg oka. Tambure pravim i od kajsije, oraha ili višnje. Gornja daska kod svih žičanih instrumenta izrađuje se od smreke, jer je to najakustičnije drvo. U Vojvodini je do pre Drugog svetskog rata bilo puno majstora. Samo u Novom Sadu i Subotici postojalo je deset radionica za izradu tambura. Skoro svaki grad i selo imalo je barem jednog majstora. Danas u Vojvodini nema više od deset graditelja tambura, od kojih su dvojica-trojica profesionalci - navodi Brankov.
