Izvor: Kurir, 11.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZA TURISTE
Najveće ptice letačice na svetu, velike droplje uskoro će biti dostupne ljubiteljima ptica jer nadležni planiraju izgradnju vizitorskog centra
MOKRIN - Jedino stanište u Srbiji najveće ptice letačice na svetu, rezervat „Pašnjaci velike droplje“ nalazi se na severu Banata. Uskoro će ovaj prirodni dragulj biti dostupniji turistima jer je planirana izgradnja vizitorskog centra. Predsednik Lovačkog udruženja „Perjanica“ iz Mokrina Petar Bugarčić kaže da im je jesenas >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u tu svrhu Ministarstvo za zaštitu životne sredine odobrilo dva miliona dinara
- Vizitorski centar gradiće se na rubu rezervata. Sa propisne distance pomoću durbina moći će da se posmatraju i snimaju velike droplje. Trebalo bi da nam donirana sredstva budu na raspolaganju za mesec dana. Gradnja objekta, površine 130 kvadratnih metara, trajaće tri meseca. Kako je pred velikim dropljama period parenja i polaganja jaja, tokom aprila i maja nećemo smeti da izvodimo nikakve radove. Procene su da će vizitorski centar biti otvoren u oktobru - saopštava Bugarčić.
On podseća da je odlukom Vlade Srbije pre 11 godine formiran rezervat, u kojem živi oko trideset velikih droplji. Nekada su ove ptice naseljavale stepe većeg dela Evrope, ali su, sa širenjem obradivih površina sredinom 20. veka, počele da iščezavaju. Prema nekim podacima, na severu Banata 1930. godine bilo je čak 350 ovih ptica.
Velika droplja je najveća ptica letačica na svetu. Mužjaci teže i do 20 kilograma, a njihov raspon krila iznosi dva i po metra. Ženke su znatno lakše - od šest do devet kilograma. „Pašnjaci velike droplje“ prostiru se na 979 hektara u atarima Mokrina, Sajana, Ostojićeva i Jazova. Rezervatu će biti pridodato još skoro 450 hektara pašnjaka, koliko je „Perjanici“ dato na petogodišnje korišćenje pošto su te parcele izuzete iz licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta.[ antrfile ]
POTOMSTVO STRADA ZBOG NEMARA
Velike droplje se tokom aprila i maja pare i polažu jaja. Ženke snesu od jednog od tri jajeta, na kojima leže 23 dana. Jaja najčešće stradaju jer ih stoka, koju čobani vode na ispašu, izgazi. Lovočuvari rezignirano konstatuju da jaja velike droplje bivaju razbijena i prilikom kosidbe trave. U jatu koje živi na severu Banata ženke vode glavnu reč jer su brojnije. Njih je dvadesetak, a ostalo su mužjaci.
