Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Sep.2014, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov: Umro Stolipin
Na današnji dan 1911. godine umro je ruski predsednik vlade Petar Arkadijevič Stolipin, smrtno ranjen u atentatu, u pozorištu u Kijevu četiri dana ranije. Rođen je 1862. godine u plemićkoj porodici, čiji se preci pominju još u 16. veku, u arhivama drevnog grada Muroma. Posle završenog fakulteta 1885. i poslova u Vladi i Kovenskoj Guberniji, 1902. postaje najmlađi gubernator u ruskoj istoriji, Grodnjenski gubernator. 1905. godine, u smutnom vremenu, kada je Rusija imala strašne posledice >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rusko-japanskog rata, postaje ministar unutrašnjih poslova, gde se odlikovao svojm odlučnošću u suzbijanju revolucionarnih nereda, koji su zahvatili Rusiju, sa ciljem da ukinu Carevinu i svrgnu sa prestola ruskog Cara Nikolaja II Romanova. 21. jula 1906. godine, u znak zahvalnosti i prikazanu sposobnost u proteklom periodu, postaje premijer Vlade carske Rusije, ukazom Cara. Dolaskom na čelo ruske vlade, Stolipin je definisao osnovne pravce svoje politike. Glavni zadatak mu je bio očuvanje, stabilizovanje i jačanje Velike Rusije, kao i sprovođenje niza reformi, koje bi popravile položaj i život običnog ruskog čoveka. Na nacionalnom planu, Stolipin je imao cilj koji je stalno isticao kroz poruku da je Rusiji trenutno najpotrebniji mir, iz kojeg bi se moglo krenuti u korenite reforme. Iz tog perioda je i čuvena njegova poruka, koja je oslikavala njegovu celokupnu viziju i plan preporoda - "Dajte državi 20 godina mira, unutrašnjeg i spoljnjeg, i nećete prepoznati sadašnju Rusiju". Stolipin je, kao svoj glavni zadatak, isticao promene svojinskih odnosa na selu. Hteo je da stvori jakog i bogatog seljaka-domaćina, koji će biti u budućnosti glavni oslonac Carevine, kao pripadnik srednjeg sloja. Pored agrarne reforme, Stolipin je krenuo da reformiše i druge oblasti kao što su reforme u lokalnoj samoupravi, sudstvu, školstvu, zdravstvu i industriji, koje zbog njegove iznenadne smrti nisu uspele da se ostvare do svoga kraja.
Danas je četvrtak, 18. septembar, 261. dan 2014. Do kraja godine ima 104 dana.
1502 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo dospeo je na obalu današnje Kostarike, na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.
1709 - Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, čiji je "Rečnik engleskog jezika" iz 1755. više od veka važio za najrelevantniji rečnik tog jezika. Ostala dela: poema "Taština ljudskih želja", tragedija "Irena", "Životi pesnika".
1739 - Beogradskim mirom okončan je rat započet 1737. između Osmanskog carstva i Austrije. Turska je tada povratila teritoriju Srbije severno od Zapadne Morave. Austrija je evakuisala i Malu Vlašku (Oltenija) i deo Bosne u Posavini, što je sve zaposela Požarevačkim mirom 1718. Ipak je zadržala teritorije severno od Save i Dunava (Banat i jugoistok Srema).
1759 - Francuska je nakon vojnog poraza prepustila Britancima koloniju Kvebek (danas savezna država Kanade). O žestini sukoba govori i podatak da su u poslednjoj bici poginula oba komandanta, Britanac Džejms Volf i Francuz Luj Monkalm.
1810 - U Čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa, potonjeg čileanskog diktatora od 1817. do 1823.
1819 - Rođen je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Ipolitom Lujem Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) je dokazao obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).
1851 - Izašao je prvi broj "Njujork tajmsa". Osnivač dnevnog lista koji je brzo stekao veliki ugled bio je Henri Džervis Rejmond.
1905 - Rođena je švedsko američka filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo. Bila je aktivna od 1921. do 1941. kad je odlučila da se povuče. Prelepa i inteligentna bila je pojam ženstvenosti. Filmovi: "Poljubac", "Mata Hari", "Ana Kristi", "Kraljica Kristina", "Ana Karenjina", "Dama s kamelijama", "Marija Valevska".
1931 - Japan je započeo rat sa Kinom napadom na Mandžuriju, danas severoistočna Kina. Mandžurija je okupirana, a 18. februara 1932. proglašena je "nezavisnost" Carevine Mandžukuo. Na njeno čelo Japanci su doveli poslednjeg kineskog cara Pu Jia, čiji je položaj bio simboličan.
1934 - Sovjetski Savez je ušao u Društvo naroda.
1961 - U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije, danas Zambija, poginuo je švedski doplomata, generalni sekretar UN od 1953. Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, doktor filozofije i akademik. Smrt, pod okolnostima koje nisu rasvetljene, prekinula Hamaršeldovu misiju rešavanja krize u Kongu. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1964 - Umro je irski pisac Šon O'Kejzi, samouk čije se drame odlikuju sočnim dijalogom, mešavinom tragičnog i komičnog. Bio je u mladosti fizički radnik i komunista, organizator irske Građanske armije i borac za slobodu Irske. Dela: "Junona i paun", "Senka tobdžija", "Katlina sluša", "Plug i zvezde", "Prokletstva i blagoslovi", "Crvene ruže za mene", "Doboši oca Neda", "Biskupove logorske vatre".
1973 - U UN su primljene Istočna i Zapadna Nemačka i Bahami.
1978 - Zbog egipatsko-izraelskog sporazuma u Kemp Dejvidu, ostavke su u znak protesta podneli šef diplomatije Egipta Ibrahim Kamel i ambasador u SAD Ašraf Gorbal.
1981 - U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.
1982 - Libanska hrišćanska milicija okončala je masakr u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, tokom kojeg su ubijene stotine ljudi, revanširajući se tako islamskim teroristima koji su četiri dana ranije ubili lidera hrišćana i novoizabranog predsednika Libana Bešira Džemaila.
1988 - Vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme, danas Mjanmar, Maunga Maunga, dan pošto je vojska u centru Ranguna pucala na prodemokratske demonstrante i ubila hiljade ljudi.
1993 - Oko 2.000 dobrovoljaca krenulo je u opkoljeni grad Suhumi, odgovarajući na apel predsednika Gruzije Eduarda Ševardnadzea da se oružjem suprotstave separatistima u gruzijskoj autonomnoj republici Abhaziji.
1997 - Islamski teroristi napali su u centru Kaira turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.
2001 - Predsednik SAD Džordž Buš potpisao je dokument kojim je odobrio vojnu akciju protiv odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington sedam dana ranije.
2002 - Umrla je Margita Stefanović Magi, muzičar. Klavijaturista i kompozitor Ekaterine Velike (prvobitno Katarina II) kultne muzičke grupe beogradskog "Novog talasa" 80-ih 20. veka. Rođena je u porodici intelektualaca, otac Slavoljab Stefanović Ravasi bio je poznati srpski režiser i dramaturg. Bila je školovani muzičar, a diplomirala je arhitekturu.
2005 - U Avganistanu su održani parlamentarni i lokalni izbori, prvi put posle 1969. godine.
2005 - Umro je ruski novinar i pisac Jegor Jakovljev, jedan od simbola glasnosti i perestrojke. Kao glavni urednik lista "Moskovskije novosti", od 1986. do 1991. od tog lista je napravio centar oko kojeg su se okupljali intelektualci koji su zahtevali liberalizaciju.
2006 - Prilikom velikih demonstracija u Budimpešti povređeno je više od 120 demonstranata i više od 100 policajaca. Demonstracije je izazvao snimak izjave premijera Ferenca Đurčanja na kojem se čuju njegove reči da su "članovi koalicije u proteklih godinu i po dana, neprekidno lagali građane". Među militantnim demonstrantima posebno se isticao Laslo Torockai, lider pronacističkog pokreta "64 županije".
2008 - Zamenik predsednika Vlade Srbije, ministar policije Ivica Dačić i direktor "Europola" Maks Peter Rasel potpisali su, u Palati "Srbija" u Novom Beogradu, Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i evropske policijske kancelarije - "Europol".
2008 - Okružni sud UNMIK u Peći osudio je Jetona Muljaja, koji je 30. marta 2007. na manastir Visoki Dečani ispalio projektil iz ručnog raketnog bacača, na tri i po godine zatvora. Manastir Dečani napadnut je četiri puta tokom prethodnih osam godina, jednom 2000. dva puta 2004. i četvrti put marta 2007. Tokom tih napada 24 granate pale su u neposrednoj blizini hrama, a napad iz marta 2007. je prvi u kojem je izvršilac pronađen i osuđen. Manastir Dečani, verovatno najveličanstveniji hram srednjovekovne Srbije zadužbina je srpskog kralja Stefana III Dečanskog Nemanjića i cara Dušana. Gradnja hrama okončana je 1335. a freske zu završene 1350. Od 2004. Dečani se nalaze na listi zaštićenih objekata kulture UNESCO.
2009 - Umrla je Jelena Ječmenica, solista Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, mecosopran i profesor solo pevanja u Muzičkoj školi "Isidor Bajić". Na sceni SNP ostvarila je brojne uloge poput Dome u "Eri s onog svijeta", Končakovne u "Knezu Igoru", Karmen u istoimenoj predstavi, Fenene u "Nabukou", Olge u "Evgeniju Onjeginu", Madlene u "Rigoletu". Nosilac je između ostalog i Zlatne medalje "Jovan Đorđević", najvišeg priznanja SNP-a.
2013 - Državni dug SAD dostigao je nivo od 73 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je maksimum u istoriji te zemlje, ako se izuzme vreme Drugog svetskog rata, navedeno je u izveštaju Budžetskog komiteta Kongresa. Krajem 2007. nivo državnog zaduženja bio je 50 odsto niži.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
