Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jun.2020, 00:27

Vremeplov: Umro Mika Alas

Vremeplov: Umro Mika Alas

Na današnji dan 1943. godine umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i niza inostranih akademija. Kao dečak naučio je ribarski zanat, koji je neobično voleo, i položio majstorski ispit ribarskog esnafa, otuda nadimak "Mika Alas". Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: "Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina", "Elementi matematičke fenomenologije", "Fenomenološko preslikavanje", "Predavanja o matematičkim spektrima", putopisi "Kroz polarnu oblast", "U carstvu gusara", naučna publicistika "Jegulje".

Danas je ponedeljak, 8. jun, 160. dan 2020. Do kraja godine ima 206 dana.

632 - Umro je osnivač islama Muhamed.

1695 - Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove revolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima, kao posledica rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti ("Hajgensov princip"). Konstruisao je 1657. časovnik sa sekundarnim klatnom (Horologium oscillatorium)i uveo ga za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

1809 - Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn, otac američke nezavisnosti. Otišao je u Ameriku 1774. i u narednih desetak godina objavio je niz spisa, uključujući "Zdrav razum" i "Krizu", kojima je podsticao borbu američkih kolonista protiv britanske kolonijalne uprave. Po povratku u Englesku početkom devedesetih godina 18. veka objavio je delo "Prava čoveka", kao odgovor na osporavanje Francuske revolucije. Progonjen, sklonio se u Francusku i postao član Konventa (Skupština). Jedva je izbegao giljotinu pošto se usprotivio pogubljenju francuskog kralja Luja XVI.U SAD se vratio 1802, ali je postao nepopularan zbog opozicije prvom američkom predsedniku Džordžu Vašingtonu.

1810 - Rođen je nemački kompozitor i muzički pisac Robert Aleksander Šuman, jedan od najznačajnijih predstavnika romantizma. Istakao se kao liričar i autor klavirskih minijatura. Osnovao je časopis "Neue Zeitschrift fur Musik" u kojem se odlučno borio protiv konzervativizma u muzici. Njegovi koncerti su obrazac ranoromantičarske muzike, orkestarska muzika je produhovljena i ekspresivna, a solo pesme odlikuje jedinstvo tona i reči. Dela: simfonije, "Koncert u a-molu za klavir i orkestar", koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama "Pesnikova ljubav", "Ljubav i život žene", klavirske kompozicije "Karneval", "Simfonijske etide", "Dečje scene".

1814 - Rođen je engleski pisac Čarls Rid, čiji je obimni istorijski roman "Manastir i ognjište" nadahnut spisima i životom holandskog humaniste Erazma Roterdamskog. Napisao je više romana s "tezom", u kojima je podvrgao oštroj kritici engleski kazneni sistem i zloupotrebe u ludnicama. Ostala dela: romani "Nikad nije isuviše kasno", "U gotovu", "Grifit Gont".

1869 - Rođen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal i snažno je uticao na savremenu arhitekturu. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u Tokiju.

1871 - Austrougarski vladar Franc Jozef objavio je odluku o razvojačenju Vojne granice, što je konačno dovršeno 1873.

1876 - Umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča. Ostavila je obimnu prepisku kao i memoare. Dela: "Indijana", "Lelija", "Konsuelo", "Đavolja bara", "Nahoče Fransoa", "Mala Fadeta", "Ona i on", "Markiz d'Vimer", "Majstori trubači", "Povest mog života".

1883 - Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881.

1916 - Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

1921 - Rođen je predsednik Indonezije Suharto. General Suharto, kojeg su simpatizeri nazvali "ocem razvoja", vodio je svoju zemlju 32 godine. Na političku scenu dospeo je 1965. vojnim udarom. Kao izraziti antikomunista, uživao je podršku SAD i uspeo je da obezbedi dug period privrednog uspona, ali i konsolidaciju mnogonacionalne Indonezije. S druge strane, optuživan je za brutalnost prema neistomišljenicima, kao i za korupciju i zloupotrebe. Svrgnut je s vlasti 21. maja 1998. u jeku velike ekonomske krize i masovnih protesta u Džakarti.

1929 - Margaret Bondfild je postavljena za ministra rada, postavši prva žena član vlade u britanskoj istoriji.

1937 - U Beogradu su održane antinemačke demonstracije prokomunističkih radnika i studenata povodom dolaska šefa nemačkediplomatije Konstantina fon Nojrata. Nojrat je tada posetio Mađarsku, Jugoslaviju i Bugarsku.

1940 - Nemačke krstarice "Šarnhorst" i "Gnajsenau" u Drugom svetskom ratu su u moru naspram severnih obala Norveške potopile britanski nosač aviona "Glorijus" i razarače "Ardent" i "Akasta", usmrtivši više od 1.500 ljudi.

1941 - Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske izvršile su invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine. U borbama s trupama francuskog višijevskog predsednika vlade generala Petena, iz stroja je izbačeno 4.600 Britanaca, ali je odbrana Sueckog kanala pomerena za oko 400 kilometara na sever.

1942 - Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1965 - Armija SAD u Južnom Vijetnamu ovlašćena je da preduzima ofanzivne operacije.

1972 - Fotograf agencije "Asošijeted Pres" Nik Ut, u selu Trang Bang, zasutom američkim napalm bombama, snimio je vijetnamsku devojčicu koja zahvaćena plamenom trči raširenih ruku. Potresna fotografija devetogodišnje Fan Ti Kim Fuk, obišla je svet i postala jedan od simbola užasa rata u Vijetnamu. Njen autor nagrađen je Pulicerovom nagradom.

1973 - Francisko Franko predao je položaj predsednika vlade Španije admiralu Luisu Kareru Blanku, zadržavši funkciju šefa države. Karero Blanko, za kojeg se verovalo da će biti Frankov naslednik, ubrzo je stradao u spektakularnom atentatu koji je izvela ETA.

1986 - Uprkos medijskih podsećanja da je bio nacistički oficir, koji se isticao, tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran je za predsednika Austrije.

1991 - Zvanično je saopšteno da je u Zalivskom ratu poginulo 100.000 Iračana i 203 vojnika međunarodnih snaga, od kojih 144 Amerikanca.

1993 - Bežeći pred velikom muslimanskom ofanzivom na području Travnika, oko 8.000 Hrvata, ogromnom većinom civila, našlo je utočište na planini Vlašić, koja se nalazila pod kontrolom Srba.

1993 - U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske, šef francuske policije tokom nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.

1995 - Američki marinci evakuisali su kapetana Skota O'Grejdija, pilota aviona F-16, kojeg je šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske.

1998 - Umro je nigerijski general Sani Abača, čime je posle više od četiri godine okončana njegova vladavina, a vlast je preuzeo deveti vojni upravljač u istoriji najmnogoljudnije afričke zemlje general Abdulsalam Abubakar.

2003 - Poljaci su ogromnom većinom na referendumu glasali za priključenje zemlje Evropskoj uniji.

2006 - U Ujedinjenim nacijama, u Njujorku, podignuta je zastava Srbije. U prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića, zastava Državne zajednice SCG zamenjena je državnom zastavom Republike Srbije, čime je ozvaničen kontinuitet članstva Srbije u Svetskoj organizaciji.

2008 - Umro je Šaban Bajramović, romski muzičar iz Niša, svetskog ugleda. Autor je više od 350 originalnih pesama i izvršio je veliki uticaj na savremenu "World music".

2008 - Umro je srpski književnik Moma Dimić. Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Imao samo 22 godine kada je napisao roman o Tolu Manojloviću, koji je doživeo stotine izvođenja pa i TV adaptaciju. Autor je scenarija za film "Kako sam sistematski uništen od idiota". Objavio je oko 40 knjiga, a sa švedskogje preveo desetak naslova. Prevodio je i sa engleskog. Bio je dugogodišnji umetnički direktor Beogradskih međunarodnih susreta pisaca.

2012 - Preminuo je Čedomir Popov, srpski istoričar, akademik. Rođen u Melencima, Banat, bio je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na predmetu Opšta istorija novog veka. Doktorirao je 1970. tezom "Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. godine". Bio je redovni član SANU od 1992. kao i predsednik Matice srpske. Objavio 14 knjiga i više od 450 naučnih i publicističkih radova, kao i 8 knjiga arhivske građe. Njegovo verovatno najpoznatije delo je "Građanska Evropa I-III".

2012 - Vuk Jeremić, dugogodišnji ministar spoljnih poslova Srbije, izabran je za predsednika Generalne skupštine UN. Od 193 zemlje članice UN, za Jeremića je na Ist riveru glasalo 99, dok je njegovog protivkandidata, litvanskog ambasadora u UN Dalijusa Čekulisa, podržalo 85 zemalja. Mandat predsedavanja Generalnom skupštinom UN traje godinu dana, počev od septembra.

2014 - Na aerodromu u Karačiju, Pakistan, dogodio se teroristički napad u kojem je poginulo 26 osoba, među kojima i 10 napadača kao i četiri radnika aerodroma. Grupa lokalnih talibanskih ekstremista izvršila je napad kao odmazdu zbog smrti njihovog lidera Hakimulaha Mehsuda koji je ubijen u napadu američke bespilotne letelice novembra 2013. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.