Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Avg.2020, 00:12

Vremeplov: Umro Hans Kristijan Andersen

Vremeplov: Umro Hans Kristijan Andersen

Na današnji dan 1875. godine umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen, nenadmašni autor bajki. Napisao je 156 priča s motivima iz danskog folklora, antičke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke je inspiraciju pronašao u sopstvenom tegobnom detinjstvu obeleženom siromaštvom. Uobličene u prava mala remek dela, neretko autobiografskog karaktera, njegove priče liče na najlepše bajke, ali katkad nose i neku vrstu društvene kritike. Pisane su izvanrednim stilom. Andersen se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << smatra i tvorcem realističke proze u Danskoj. Pisao je i pesme, od kojih je sačuvano samo nekoliko, romane: "Improvizator", "O. T.", "Samo muzičar", "Srećni Per", putopise: "Bazar jednog pesnika", "U Španiji". Njegova dramska dela su potpuno zaboravljena.

Danas je utorak, 4. avgust, 217. dan 2020. Do kraja godine ima 149 dana.

1578 - Pokušaj Portugala da zauzme Maroko propao je porazom u bici kod Alkazarkivira. U tom sukobu Mavri su potukli Portugalce i poginuli su portugalski kralj Sebastijan, kao i predvodnik marokanskih ratnika.

1704 - U Ratu za špansko nasleđe, englesko-holandske snage su zauzele špansku varošicu Gibraltar, važnu zbog izuzetnog strateškog položaja. Na osnovu Mira u Utrehtu (Holandija) iz 1713. Gibraltar je postao britanski posed i on je to i danas, sa statusom britanske prekomorske teritorije.

1789 - Francuska Skupština proglasila je ukidanje svih privilegija i prava koje je uživala aristokratija, što je jedna od ključnih tekovina Francuske revolucije i označila je početak građanskog društva.

1791 - Potpisan je Svištovski mir posle četvorogodišnjeg rata Austrije i Turske, kojim je određena granica dveju zemalja, u stvari potvrđene su odredbe Beogradskog mira iz 1739. Turska je obavezana da obezbedi plovidbu i trgovinu, a Austrija da se povuče sa turskih teritorija.

1792 - Rođen je engleski pisac Persi Biš Šeli, jedan od najboljih liričara engleskog jezika. Izuzetno obrazovan, vrstan poznavalac filozofije, književnosti i nauke, romantičarski orijentisan, slobodouman, antitradicionalist. U poemi "Kraljica Mob" izrazio je svoje revolucionarne stavove, a u "Pobuni Islama" nadu u bolju budućnost ljudskog roda. Ostala dela: pesničke drame "Čenči" "Oslobođeni Prometej", lirske pesme "Ševa", "Oblak", "Oda zapadnom vetru", esej "Odbrana poezije".

1859 - Rođen je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Hamsun je bio medu najmarkantnijim književnim pojavama u istoriji uopšte. Njegovi romani, pisani superiornim stilom, usredsređeni su na psihologiju ličnosti i prožeti doživljajima prirode i ljubavi. U okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata podržao je vladu koju su ustoličili nacisti. Posle rata osuđen je za veleizdaju, ali u poslednjem delu, autobiografiji "Na zaraslim stazama", nije iskazao nikakvo kajanje. Ostala dela: romani "Glad", "Misterije", "Pan", "Viktorija", "Sanjari", "Rosa", "Pod jesenjom zvezdom", "Benoni", "Lutalica svira sa sordinom", "Poslednja radost", "Deca vremena", "Grad Segelfos", "Plodovi zemlje", "Skitnice", "Žene kraj studenca", "Poslednje poglavlje", "Avgust", "Ali život živi".

1888 - Rođen je Milan Stojadinović, srpski političar, ekonomski stručnjak, univerzitetski profesor. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao iz oblasti finansija 1911. Nakon specijalizacija u Nemackoj, Engleskoj i Francuskoj, izvesno vreme nalazio se na obuci u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva finansija Kraljevine Srbije postaje 1914. a načelnik Glavnog državnog računovodstva 1918. Privatni nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu je od 1918. Ministar finansija bio je od 1922. do 1926, s prekidom, i 1934. i 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije je od juna 1935. do februara 1939. Bio je član Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora. Osnivač je Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. Biran je za poslanika 1923, 1925, 1927, 1935. Bio je član Senata. Na insistiranje Britanije smenjen s mesta predsednika vlade i stavljen u konfinaciju u varošici Rudnik, ubrzo je prognan iz Jugoslavije. Drugi svetski rat proveo je u britanskom zatočeništvu na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik, i član upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard Elektrika, Izdavačkog koncerna "Vreme", predsednik "Rotari" kluba. U Buenos Ajresu, gde je živeo do smrti 1961. izdavao je ugledni list za finansijska pitanja "El Ekonomist" i bio finansijski savetnik. Aktivno se bavio publicistikom, autor je autobiografske knjige: "Ni rat, ni pakt".

1901 - Rođen je američki muzičar afroameričkog porekla Luis "Sačmo" Armstrong, najveći trubač u istoriji džeza. Tokom karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevač neponovljivog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, uključujući Beograd, donele su mu nezvaničnu titulu "ambasadora dobre volje". Snimio je i više filmova u kojima je takođe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljača.

1907 - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji je inspirišući se nacionalnim folklorom afirmisao norvešku muziku u svetu. Izraziti liričar, najbolja dela ostvario je u malim formama poput klavirskih minijatura ("Lirski komadi"), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svite "Holberg". Ostala dela: "Poetične muzičke slike", "Humoreske", Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite "Per Gint", "Sigurd Jorsalfar", gudački kvartet, koncert za klavir i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

1914 - Nemačke trupe napale su u Prvom svetskom ratu Belgiju, a pošto je Berlin odbio ultimatum Londona da do ponoći povuče trupe, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj. Istog dana SAD su proglasile neutralnost.

1914 - Nemačka Socijaldemokratska stranka, članica Druge internacionale, glasala je u Rajhstagu (nemačka skupština) za ratne kredite i tako, na početku Prvog svetskog rata, stala uz militaristički program zvanične Nemačke. Opredeljenje za rat socijaldemokrata u većini evropskih zemalja označilo je kraj Druge internacionale.

1916 - Danski deo Zapadnoindijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva, pripao je SAD, koje su ih kupile od Danske za 25 miliona dolara.

1944 - Posle dve godine skrivanja u Amsterdamu jevrejske porodice Frank, nacistički Gestapo otkrio je njihovo skrovište i uhapsio 14-godišnju Anu Frank, njenu sestru, roditelje i još četvoro ljudi, takođe Jevreja. Svi su stradali u koncentracionom logoru, izuzev Aninog oca. Nakon Drugog svetskog rata otkriven je dnevnik Ane Frank, jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanjima ljudi kao posledica nacizma. Dnevnik je preveden na više od 30 jezika.

1972 - Predsednik Ugande Idi Amin najavio je da će u roku od tri meseca u Veliku Britaniju proterati 50.000 Azijata s britanskim pasošima, mahom Indusa.

1977 - Umro je nemački filozof Ernst Bloh, jedan od najznačajnijih teoretičara marksizma u 20 veku. Završio je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru počeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nemačke u Švajcarsku, potom u SAD. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kad su mu vlasti Istočne Nemačke zabranile rad zbog kritičnosti u pogledu tumačenja marksističke misli u toj zemlji. Posle prelaska u Zapadnu Nemačku 1961. postao je profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: "Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Tragovi", "Nasleđe ovog vremena", "Sloboda i poredak", "Subjekt-Objekt" (monografija o Hegelu), "Princip nade", "Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo", "Tibingenski uvod u filozofiju".

1983 - Betino Kraksi je kao prvi socijalista preuzeo dužnost predsednika vlade Italije.

1983 - Bivši predsednik vlade Gornje Volte (danas Burkina Faso) Tomas Sankara zbacio je vojnim udarom sa vlasti predsednika Žana Batista Uedraoga.

1991 - U Prebilovcima kod Čapljine, posle 50 godina, sahranjeni su posmrtni ostaci hercegovačkih Srba, žrtava zločina koje su nad njima sprovele hrvatske ustaše.

1991 - U najtežoj drumskoj saobraćajnoj nesreći u istoriji Zimbabvea poginulo je 87 osoba, većinom deca, pošto je autobus sleteo s puta u provaliju.

1993 - Japanski zvaničnici su uputili izvinjenje ženama koje su tokom Drugog svetskog rata primoravane da služe kao seksualno roblje japanskim vojnicima, na okupiranim teritorijama.

1995 - Hrvatska je izvela akciju "Oluja", protiv Republike Srpske Krajine. Teritoriju pod zaštitom mirovnih snaga UN, hrvatske snage su napale da bi tokom vojne operacije i nakon nje sprovele brutalno etničko čišćenje svih Srba. Iz Krajine je izbeglo gotovo celokupno stanovništvo, najmanje 250.000 osoba, a tokom akcije i posle nje ubijeno je oko 2.500.

1999 - Britanski ministar odbrane Džordž Robertson zamenio je na položaju generalnog sekretara NATO Španca Havijera Solanu.

2003 - Skupština Azerbejdžana izabrala je za predsednika vlade Ilhama Alijeva, sina obolelog azerbejdžanskog predsednika Hajdara Alijeva.

2006 - Umro je Artur Li, ekscentrični američki pevač i gitarista uticajnog rokenrol benda "Lav" iz 1960-ih godina. Bio je rodom iz Memfisa i sebe je smatrao "prvim crnim hipikom". Grupu "Lav" osnovao je 1965. godine u Los Anđelesu. Bio je to prvi sastav te vrste u kom su zajedno nastupali crni i beli muzičari. "Lav" je snimio tri značajna albuma, koja predstavljaju prekretnicu u rokenrolu, spoj tradicionalnog folk-roka i bluza sa simfonijskom muzikom i zvucima koji najavljuju pank.

2007 - Umro je američki pevač i tekstopisac Li Hejzelvud, najpoznatiji po pesmi " These Boots Are Made for Walkin " napisanoj za Nensi Sinatru. Hejzelvud je stekao slavu radom sa kćerkom slavnog Frenka Sinatre, za koju je napisao i " Sugartown " i " Some Velvet Morning ". Producirao je i " Something Stupid " koju je Nensi Sinatra snimila u duetu sa svojim legendarnim ocem 1967. Snimio je veliki broj solo albuma, kao i tri sa Nensi Sinatrom naslovljena " Nancy & Lee ".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.