Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Apr.2015, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske poslanice prevazišle razlike

Ženska parlamentarna mreža (ŽPM) formirana je u Skupštini Vojvodine u oktobru 2013. godine, a do sada je, zahvaljujući njenom delovanju, na desetine vojvođanskih gradova i opština fomiralo svoje ženske odborničke mreže. Prema rečima poslanica, stranačke razlike je teško pomiriti, ali samo na teme oko kojih ne postoji saglasje. Kada je reč o zdravlju, borbi protiv nasilja nad ženama i stereotipima, jedinstvo je uvek prisutno. Političarke u Vojvodini, prema njihovim rečima, i dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se suočavaju sa negativnim komentarima i podsmehom.

Koordinatorka Ženske parlamentarne mreže u Skupštini Vojvodine i poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Maja Sedlarević objasnila je za RTV da ŽPM čine sve poslanice vojvođanskog parlamenta, a da Izvršni odbor čini po jedna predstavnica svake poslaničke grupe. Članstvo su prihvatile sve poslanice.

"Definisale smo i da se na svakih četiri meseca menja rukovodstvo, tako da, ako je koordinatorka iz pozicije, njena zamenica mora biti iz stranke koja je u opoziciji, i obrnuto", objasnila je Sedlarević i dodala da takva dinamika doprinosi kvalitetu rada ŽPM.

Prema njenim rečima, poslanice su uspele da promene i Poslovnik o radu vojvođanske Skupštine, kojim se sada previđa postojanje neformalnih poslaničkih grupa i obezbeđuje postojanje i ŽPM.

Sedlarević je objasnila da se u okviru Ženske parlamentarne mreže, s obzirom da je čine poslanice različitih stranaka, raspravlja o temama oko kojih sigurno postoji saglasnost i oko kojih će se složiti sve članice. "Sve teme zbog kojih bi moglo doći do razmirica nisu na dnevnom redu", dodala je ona.

Poslanice u okviru svojih aktivnosti u ŽPM obilaze lokalne samouprave, gde predstavljaju način rada ove neformalne poslaničke grupe i prednosti takvog načina organizovanja, a potom i pomažu u formiranju ženskih odborničkih grupa. "Odbornicama ukazujemo da tako mogu da rade na temama koje su važne za njihovu sredinu, ali i da je to dobar način da se promovišu kao političarke", objasnila je koordinatorka ŽPM u vojvođanskoj Skupštini.

Komentarišući saradnju sa odbornicama u lokalnim skupštinama, Sedlarević je ocenila da je ona raznolika, te da je u lokalnim sredinama najteže prevazići međusobne animozitete. "Zbog toga se uvek trudimo da u te obilaske idu poslanice iz različitih stranaka, kako bismo na sopstvenom primeru pokazale da, iako imamo različite političke stavove, umrežene nastupamo jedinstveno i bez disonantnih tonova", objasnila je ona.

Ženske odborničke mreže, dodala je, danas postoje i u Somboru, Subotici, Vršcu, Bačkom Petrovcu, Beloj Crkvi, Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Staroj Pazovi, Pančevu, Bačkoj Palanci, Novom Sadu, Zrenjaninu, Bačkoj Topoli...

Sem stalnih obilazaka lokalnih samouprava, vojvođanske poslanice su, povodom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, organizovale i posete svim vojvođanskim gradovima, gde su održane svojevrsne javne rasprave, na koje su bile pozvane odbornice, ali i predstavnici tužilaštva, ministarstava pravde i unutrašnjih poslova, centara za socijalni rad, zdravstvenih ustanova i organizacija civilnog društva.

Sedlarević je navela da su poslanice tokom više od godinu i po dana svog umreženog rada organizovale i velik broj aktivnosti u Skupštini Vojvodine, pa je tako, zajedno sa Zaštitnikom gradađana Sašom Jankovićem, održana javna rasprava o modelu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali i promocija Ženske čitanke, koja se bavi vidljivošću autorki u školskim udžbenicima. Takođe, organizovana su i predavanja i edukacije. Na svim ovim događajima, odziv javnosti bio je velik, a učesnici su se aktivno uključili u diskusije.

Na pitanje da li poslanice koriste resurse svojih stranaka, koordinatorka ŽPM odgovorila je da je to apsolutno tako. "Naravno da ih koristimo i to u cilju ostvarenja zajedničnih ciljeva ŽPM", istakla je Sedlarević i dodala da ta mreža ima odličnu saradnju i sa ŽPM Skupštine Srbije.

Eno žene nešto rade

Poslanica Sprske napredne stranke (SNS), koja sredinom aprila preuzima koordinaciju Ženskom parlamentarnom mrežom u Skupštini Vojvodine, Stojanka Lekić objasnila je za RTV da to mesto podrazumeva da ste prvi među jednakima i mogućnost predočavanja svojih ideja, ali da se o svemu dogovara na Izvršnom odboru mreže. Ona je istakla da će se i dalje raditi na umrežavanju, jer se ta aktivnost pokazala kao dobra.

"Organizovaćemo do leta još jednu konferenciju sa određenom temom gde pozivamo ženske odborničke mreže, gde se odbornice informišu, edukuju i umrežavaju, što je jedan od naših ciljeva. Neke teme se nametnu same od sebe, odnosno sa aktuelnm situacijom. Kao cilj smo sebi zadale da pokušamo da iniciramo formiranje Ženskih odborničkih mreža u svih 45 opština do kraja našeg mandata" objasnila je Lekić.

U tome, dodala je, mogu da se ispreče prevremeni pokrajinski zbori, jer u vreme kampanje ŽPM je u drugom planu, a prioritet postaju stranačke aktivnosti.

Lekić je istakla da su poslanice u vojvođanskoj Skupštini pokazale kroz ŽPM da je moguće pomiriti stranačke razlike. "Moram priznati da nije bilo teško, bar u našem slučaju. Uvek postoje teme oko kojih imamo saglasnost, a tiču se života naših građana i mi se bavimo njima", kazala je ona i kao primere navela zdravlje, borbu protiv nasilja nad ženama, političko i ekonomsko osnaživanje žena.

Na pitanje koliko je ŽPM uspešna u ostvarivanju svojih ciljeva, buduća koordinatorka je ocenila da je Mreža itekako uspešna, te da je i Skupština Vojvodine postala vidljivija njenim delovanjem. "To se ogleda u dva aspekta - prvi je da smo na neki način otvorile vrata Skupštine Vojvodine, gde smo uvažile odbornice i prenosile im svoje ideje i pokušavale da se zajedno edukujemo po svim važnim temama, a drugi je odlazak u lokalne samouprave, što takođe nije do sada rađeno. Na taj način smo dobijale informacije i lakše, u manjim grupama i u njihovom okruženju, završavale poslove", rekla je Lekić.

Ona je ocenila i da se slika o ženi u politici nije mnogo promenila iz ugla kolega poslanika. "Uglavnom se komentariše 'Eno žene nešto rade', a da se u to niko ili retko ko uopšte udubljuje. Uglavnom je naš rad propraćen nekim podsmehom. Mislim da je to proces i da će se ta slika promeniti", poručila je vojvođanska poslanica SNS.

Komentarišući probleme političarki, sa kojima se muškarci u tom poslu ne susreću, Lekić je izdvojila ismevanje, nametanje osećaja krivice i straha, kao i zadržavanje informacija.

"Ženama se daju imena likova iz humorističkih serija, zatim 'kokoška', 'ovca' i slično. Ako se bavi politikom zanemaruje kuću i porodicu, a muškarci sastanke zakazuju u kafani, a za ženu to nije baš prikladno okruženje", precizirala je ona.

Buduća koordinatorka Ženske parlamentarne mreže u vojvođanskom parlamentu je ocenila da su i u lokalnim sredinama te razlike uglavnom iste, samo što su tamo žene manje upućene u svoja prava i mogućnosti.

Nevidljivost, ućutkivanje, ignorisanje, ismevanje...

Poslanica Demokratske stranke (DS) Đenđika Seleši ocenila je da je umrežavanje političarki, iz različitih stranaka na različitim nivoima radi postizanja ciljeva koji su garant parlamentarne demokratije, vladavine prava i ljudskih sloboda, važno za celokupni razvoj društva.

"Kroz neformalnu mrežu, članice mreže, bez obzira na pripadnost političkoj partiji, ostvaruju mogućnost da sve zajedno, ravnopravno, rade na ostvarivanju ciljeva koji se smatraju opštim, odnosno ciljevima koji podržavaju sve političke stranke, a odnose se na razvojne rodne politike", pojasnila je ona.

Na pitanje koliko je bilo teško pomiriti stranačke razlike, Seleši je istakla da se te razlike prevazilaze i mire zato što se u ostvarivanju programskih načela i ciljeva mreže koriste demokratska, nenasilna, parlamentarna i vanparlamentarna sredstva, kojima nijedna članica mreže ne ugrožava rad svoje političke stranke.

"Treba napomenuti i da nisu sve članice ŽPM podjednako aktivne i da neke daju veći, a neke manji doprinos radu i vidljivosti mreže u okviru koje se udružene. Ali sve zajedno imamo istu ideju, želju i nameru - da pomognemo da žene, ženska perspektiva i potreba žena budu još uticajnije i vidljivije u javnom prostoru, i svesne smo da zajedno, umrežene imamo veću snagu i moć za lobiranjem, razmatranjem, usaglašavanjem i sprovođenjem politika koje su podjednako dobre za sve", objasnila je vojvođanska poslanica DS.

Komentarišući uticaj ŽPM na promenu shvatanja političarki kod poslanika, Seleši je ocenila da se na to pitanje ne može dati jednak odgovor za sve članice mreže, te da je važno istaći da skoro sve političke stranke danas imaju integrisana pitanja rodne ravnopravnosti u svojim programskim načelima i ciljevima, u većem ili manjem obimu. "A i prihvačena je činjenica da su žene u politici prisutne, da su kvote koje tu prisutnost obezbeđuju bile i nadalje će ostati zakonska obaveza", ukazala je Seleši.

Prema njenim rečima, političarke se, bez obzira iz koje stranke dolaze, suočavaju sa pojedinačnim ili svim u u paketu problemima koji se nazivaju "metodama eliminisanja". Ona je objasnila da to uključuje nevidljivost žena, ućutkivanje, ignorisanje, ismevanje, kako bi se osetile poniženo i nedovoljno dobro za bavljenje politikom. Političarke se, dodala je, bore i sa uskraćivanjem informacija, dvostrukim kažnjavanjem koje podrazumeva da su ili loše političarke ili loše majke, odnosno da ne mogu uspešno da obavljaju oba posla. Naposletku, žene u politici se suočavaju i sa nametanjem osećanja krivice i pretnjama, navela je ona.

"Istina je da su stereotipi i zablude još uvek prisutni u mnogim sredinama, ali je tačna i činjenica da je od 2000. godine mnogo toga promenjeno u pristupu, metodama i ciljevima i da je rodna ravnopravnost postala važna javna tema. Princip rodne ravnopravnosti je integrisan u logiku razvoja svih društvenih oblasti, ne samo da bi se omogućila ravnopravnost između muškaraca i žena, već da bi razvoj uopšte bio moguć", rekla je poslanica DS u vojvođanskoj Skupštini.

Ona je ocenila da izazov pri sprovođenju prinicipa rodne ravnopravnosti predstavlja baš to što su u lokalnim sredinama te razlike uočljivije.

"Zato je važno horizontalno i vertikalno umrežavanje i zato je važno da pored Republike i Pokrajine i u lokalnim samoupravama rodna ravnopravnost postane sastavni deo svakodnevnih aktivnosti", poručila je Seleši i dodala da je to veliki izazov za u Srbiji, sa kojim je potrebno da se svi zajedno suoče.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...