Izvor: Blic, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvođani se klade na sitno
NOVI SAD, SUBOTICA - Malo je novosadskih ulica u kojima nema bar jedna kladionica sa tri ili četiri stola i desetak televizora koji vise sa zidova. Slično je i u ostalim gradovima Vojvodine. Mladi i stari, uglavnom muškarci, klade se prvenstveno na fudbal, potom i na košarku, odbojku, rukomet, vaterpolo, američki ragbi, hokej, Formulu 1, kao i na druge sportove, među kojima su i trke konja i pasa. Muški svet je potpuno obuzela strast za klađenjem, a mnogi su batalili i sastanke sa devojkama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čekajući rezultate utakmica.
- Većina se kladi na fudbal, bar 90 odsto tiketa otpada na ta klađenja, i to na inostrane lige, dok domaći fudbal nije omiljen. Za ostale sportove tiketa bude više leti kada ima manje fudbalskih utakmica. Ponekad, kada su važnija takmičenja, na primer EP u košarci ili u vaterpolu, poveća se broj klađenja na te sportove, ali to je i dalje daleko manje od broja koji ode na fudbal - kaže Jelena koja prima tikete u jednoj od većih kladionica.
Slično pričaju i njene kolege iz drugih kladionica. Svi se takođe slažu da uplate uglavnom ne prelaze 1.000 dinara i da Novosađani najviše vole da svaki dan uplate bar 100 dinara za nekoliko utakmica.
- Velikih uplata nema puno, a i ne primamo ih uvek iako nema limita, naročito ako neko dođe sa desetak hiljada dinara ili evra i pri tome nije stalni igrač koga znamo i hoće samo da se kladi na određenu utakmicu. U takvim slučajevima kontaktiramo sa gazdom, pa ako odobri, prihvatimo - navodi Marko iz kladionice u centru Novog Sada.
- Ma ljudi u ovoj zemlji vole da se klade. Ne mogu a da svaki dan ne uplatim bar 50 ili 100 dinara, pa šta bude bude. Gledam svaki dan u kladionici kako dolaze klinci sa tiketom i 100 dinara i kažu da ih je poslao tata sa šestog sprata da uplati tiket. To nam je u krvi. Inače, svi se klade na fudbal, a na pse, konje ili hokej se klade iz fazona da probaju nešto drugo, što sam i ja radio nekoliko puta - priča Srđan koji se godinama kladi i kaže da ne misli da je na velikom gubitku iako „kuća uvek dobija".
U novosadskim kladionicama kažu da nema posebnih zahteva za uvođenje klađenja na neki sport ili nešto drugo, ali da se povremeno organizuju posebna klađenja. Do sada su se na ponudi našla klađenja na rezultate izbora, da li će i ko i kada formirati Vladu Srbije, kao i ko će pobediti na „Evroviziji" ili u „Velikom bratu". U poslednje vreme neke kladionice nude i mogućnost klađenja na rezultate lotoa, odnosno da li će biti izvučena sedmica ili koji će brojevi biti izvučeni.
Iako niču kao pečurke posle kiše, sportske kladionice u Subotici, odnosno njihovi vlasnici ne treba da brinu o tome da li će im posao biti razrađen. Svakodnevno, a naročito vikendom, muškarci svih starosnih dobi, ali i sve više žena, grickaju nokte prateći rezultate pretežno fudbalskih utakmica i nadaju se dobitku.
Da li je to samo jeftina zabava ili polako prelazi u kolektivnu histeriju, „Blicu" je pokušao da objasni profesor Milenko Smiljanić, sociolog.
- Razne igre na sreću, sportsko klađenje, ali i ostali oblici kockanja su kod nas u ekspanziji i to je komplementarno sa elementima društvene, ekonomske i moralne krize. Tamo gde društvo pruža realne šanse pojedincu ili kolektivu za postizanje dobrih ekonomskih rezultata i pozitivnog materijalnog statusa kroz odgovarajuće radno mesto i adekvatnu zaradu, kockanje se pojavljuje kao zabava ili društveni porok. Klađenje, u bilo kom obliku, postoji svuda i nemoguće ga je iskoreniti, ali u društvima kao što je naše, gde je teško na legalan način postići dobar društveni status, hazard se pojavljuje kao šansa i iluzorna nada da se nešto može postići. Nažalost, nismo ni svesni koliko to doprinosi eroziji društvenog optimizma. Mladi ljudi zapostavljaju lični život i podređuju slobodno vreme iluziji da mogu napraviti iskorak iz društvenog sivila kroz dobitak na kocki - rekao je profesor Smiljanić.
Smiljanić ocenjuje da društvo ne treba da ide ka suzbijanju hazarda, nego treba da omogući da zdravi oblici društvenog statusa prevladaju iluzorne. Dobitak na klađenju privremeno pozitivno deluje na pojedinca i njegov optimizam, ali on vremenom postaje neupotrebljiv i kada dobije pravu šansu, ne ume da je iskoristi.
Anketa: Da li često posećujete kladionice?
Dalibor Stevanović
Često se kladim na rezultate fudbalskih utakmica, ali nisam jedan od onih koji po ceo dan vise po sportskim kladionicama i gledaju teletekst. Svakodnevno tipujem, ali vrlo retko dobijam.
Bojan Korponai
Ja sam „lečeni" kladilac. Ranije sam se jako često kladio i ulagao poprilične svote novca nadajući se dobitku. Na sreću, na vreme sam shvatio kuda to vodi, pa sada samo ponekad uplatim neki tiket.
Atila Marton
U proseku se kladim jednom nedeljno, ulažem po 200 dinara, ali kada dobijem neku dojavu, uplatim i nešto više novca. Te dojave su obično lažne, pa se sve svede na obično bacanje para.
Nebojša Stipić
Ranije se nisam kladio, ali taj trend je vremenom i mene povukao, pa sada par puta mesečno odigram nekoliko tiketa. Ipak, ne ulažem previše novca. Ja sam kockarski rekreativac.
Damir Nagl
Ne uplaćujem mnogo, a kladim se relativno često, mada se trudim da to činim što ređe. Uplaćujem 50 do 100 po tiketu, a najveći dobitak bio je 18.000 dinara na uplaćenih 50.
Branimir Budimčić
Retko se kladim i uplaćujem do 300 dinara. Klađenje mi donosi živosti i uzbuđenje. Pošto retko igram, retko i dobijam, najveći dobitak bio je 2.000 dinara.
