Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Maj.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvođani bez prava na obeštećenje u restrukturiranju
Misija Međunarodnog monetarnog fonda, počela je zvanične razgovore sa delegacijom naše vlade, povodom prve revizije aranžmana iz predostrožnosti, vrednog milijardu 200 miliona evra. Među glavnim temama razgovora su smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, restrukturiranje javnih preduzeća i završetak privatizacije. Sve tri oblasti duboko zadiru na polje i dalje nejasnih imovinskih odnosa između Republike i Pokrajine. U takvoj situaciji građani Vojvodine teško će moći da računaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na bilo kakvo obeštećenje.
Za narodnog poslanika i potpredsednika LSV Đorđa Stojšića na primeru Elektrovojvodine vidi se jasna namera da se pod plaštom reorganizacije i restrukturiranja učvrste temelji centralizacije, bez obeštećenja za građane Vojvodine.
“Vojvodina uopšte ne postoji u planovima reoreganizacije i za sada, koliko znamo, ne samo da neće biti obeštećeni građani Vojvodine, kao što vidimo na primeru EPS-a, nego će ta centralizacija nastaviti biti nastavljena”, kaže Stojšić.
Uprkos tome što je veći deo toga izgrađen novcem građana Vojvodine, najveća ekspanzija dogodila se krajem sedamdesetih i u osamdesetim godinama prošlog veka. Svedok tog vremena, nekadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine, ekonomista Živan Marelj kaže da je tadašnja autonomija Vojvodine podrazumevala visok stepen ekonomske autonomije, a takav decentralizovani sistem omogućavao je i značajna ulaganja.
“Vojvođanska privreda je tada podigla 232 objekta privrednog kartraktera. Evo, recimo, te Petrohemija, nekoliko fabrika, pa Kikindska sirćetana, azotare, potpuno nova fabrika cementa, nekoliko mostova... To je sve imovina vojvođanskih stanovnika”, tvrdi Marelj.
Nakon propale privatizacije, Pokrajina u najvećim gigantima, sada u restrukturiranju, praktično više i nema imovinu, a među malobrojnim koliko-toliko uspešnim javnim preduzećima, poput Srbijagasa, Železnica, ili Pošte, situacija je dodatno zakomplikovana. Iako nije akcionar u tim preduzećima, velik deo njihove imovine je na teritoriji Vojvodine, kaže Đorđe Stojšić dodajući da su rešenja jednostavna.
“Da se Vojvodini vrate sve nadležnosti koje su joj na silu otete zajedno sa imovinom, što znači i Železnice i Pošta i da se obešteti za prodaju Naftne industrije Srbije“, ističe Stojšić.
Sa druge strane, pravnik i ekonomski konsultant Branko Pavlović tvrdi da ovo, ipak, nije priča o imovini Vojvodine, nego o imovini svih građana Srbije.
“Pod tim eufemističkim nazivom restrukturiranje javnih preduzeća zapravo se radi o pripremi za proodaju. Nije tu u pitanju da li Vojvodina može ovo, ili ono. Nije tu u pitanju da li će gradjani Srbije koji žive u Vojvodini biti zakinuti, nego je stvar u tome da nam glavni interesi Srbije odlaze”, zaključuje Pavlović.
Pokrajina je trajno izgubila značajan deo svoje imovine. Prema nekim procenama, samo na osnovu gubitka NIS—a, a uskoro i Elektrovojvodine, izgubljeno je 10 milijardi evra. Jedini način da bar delimično bude obeštećena je na osnovu Zakona o finansiranju AP Vojvodine i Zakona o javnoj svojini koji predvidja da Vojvodini bude vraćen deo imovine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
