Izvor: Blic, 24.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voda zdrava u samo osam opština
Samo stanovnici osam opština u Vojvodini - Novog Sada, Pančeva, Kovina, Bele Crkve, Sremske Mitrovice, Rume, Bačke Palanke i Iriga - ne moraju da strahuju kada koriste vodu iz česama. U preostalih 38 opština, navode u pokrajinskom sekretarijatu za ekologiju, voda je bar po jednom parametru i bar na jednom od mernom mesta neispravna.
Najbolja voda, navodi pomoćnica pokrajinskog sekretara za ekologiju Nada Lazić, pije se u Sremu, dok su žitelji Banata, i to posebno srednjeg i severnog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osuđeni na žutu vodu najgoreg kvaliteta.
- Već su poznati problemi Zrenjanina ili Kikinde. Arsen je jedan od najvećih problema vojvođanskih vodovoda - podseća Lazićeva.
U banatskim vodovodima, izuzev u južnom delu, osim arsena ima i amonijaka, kalijum-permanganata, ali i bakterija fekalnog porekla, a voda je žuta i zamućena.
Loša voda u selima
Hemijska i bakteriološka ispravnost vode za piće u Pančevu je dobra, a hidričnih epidemija odavno nije bilo, ističu stručnjaci gradskog Zavoda za zaštitu zdravlja. Četiri regionalna vodovoda, u Pančevu, Beloj Crkvi, Opovu i Kovinu od četiri gradska se razlikuju po tome što imaju fabriku vode, a snabdevaju i meštane 20 sela i tu su kontrole najučestalije. Pančevci mesečno uzmu od 190 do 250 uzoraka iz vodovoda. Gradski vodovodi uglavnom zadovoljavaju kriterijume i, po oceni stručnjaka, bezbedna je za upotrebu. U 36 seoskih vodovoda situacija je rizičnija, jer nemaju jasno definisano vlasništvo, niti dovoljno stručnog kadra za rad u njima. Meštani Kovačice pustili su nedavno u rad prečistač vode dobijen od slovačke vlade, a pančevački stručnjaci navode Dolovo kao selo sa najproblematičnijom vodom.
Povremeno se u Banatu dohađalo se da se registruju čak i bakterije poput pseudomonasa ili ešerihije koli.
Ovakvo stanje ne iznenađuje, kaže Lazićeva, kada se uzme u obzir da u Vojvodini radi samo 15 fabrika vode, što znači da samo trećina stanovnika pokrajine pije tako prerađenu vodu.
- U pojedinim selima iskopani su bunari i izgrađen vodovod o kojem brine samo jedan čovek i to najčešće nekvalifikovan. Tek sada počeli smo da shvatamo da se tako vodovod ne održava - kaže Lazićeva.
Uz to, površinske vode se zagađuju, jer ni kanalizacije nema u više od pola naselja Vojvodine. Pa se stanovnici dovijaju, kopaju septičke jame gde stignu, istovaruju njihov sadržaj kraj izvora i dodatno pogoršavaju situaciju. Sistem kontrola i kazni nigde nije razređen.
Crvići iz česme
U Bačkoj je situacija daleko gora, pogotovo u zapadnom i severnom delu, gde je povećana količina arsena u većini bunara. U Somboru, Kuli, Apatinu i Odžacima u vodi se može naći: gvožđe, mangan, kalijumpermanganat, arsen, kao i fekalne bakterije. Jedino je u Južnoj Bačkoj, zbog novosadskog vodovoda, situacija statistički nešto bolja.
Više od stotinu dana je prošlo od otkrivanja crva u odžačkom vodovodu, a odgovorni nisu napredovali ni korak u pronalasku rešenja. Građanima još niko nije ni objasnio otkud crvići u vodovodu, ni kada i kako će ih isterati, niti zašto se fabrika vode, izgrađena pre četiri godine, po svemu sudeći pokazala kao promašena investicija.
Tehnolog iz „Hipola" Milorad Golubović je ovih dana podneo ostavku u novoj radnoj grupi koja je trebalo da nađe rešenje, insistirajući na javnom tenderu za izbor firme koja će to da uradi. „Agrospektar" iz Bačkog Petrovca ugovorio je pre mesec dana sa „Uslugom" da ruskom tehnologijom elektomagnetnih frekvencija eliminiše crviće (nematode). Prvi čovek Odžaka Milan Ćuk najavio je da će potražiti novu tehnologiju i finansijere za posao skuplji od 45 miliona dinara.
U „Vodovodu" navode da uz dva nova i revitalizovanih šest bunara, građani dobijaju 475 litara zdrave vode u sekundi sa velike dubine i potpuno prirodnog karaktera, čime se podrazumeva visok kvalitet za ljudsku upotrebu. Tehnički direktor Dragan Vučetić kaže da je gradsko jezgro sa 50 odsto korisnika „pokriveno" fabrikom za preradu vode, dok periferna naselja koriste takozvanu „sirovu vodu". U redovnim kontrolama vode od 50 parametara, samo tri ne zadovoljavaju pravilniku o higijenskoj ispravnosti, navode u „Vodovodu", ali je bakteriološki potpuno ispravna.
Bunari na proveri
U Sremu je, po nalazima sekretarijata, najkritičnija tačka Beočin, u kome i pored fabrike za preradu, voda najčešće sadrži previše gvožđa, mangana i amonijaka. I u Staroj Pazovi povremeno dolazi do neznatnijeg „iskakanja" mangana.
Mitrovački Zavod za javno zdravlje obavili su u aprilu kontrolu 29 arteških česmi u gradu, Laćarku, Mačvanskoj Mitrovici i Rumi.
Rešenje košta kao ceo budžet Vojvodine
Jedino rešenje za sve navedene nedostatke, smatra Nada Lazić iz pokrajinskog Sekretarijata za ekologiju, izgradnja je regionalnih vodovoda. Ali, za jedan ovakav vodovod potrebno je blizu 200 miliona evra, koliko će iznositi godišnji vojvođanski budžet.
- Jedini način je da prestanemo da mislimo u okvirima administrativnih granica i dozvoljavamo da nas razdvajaju ljudski faktori međusobne netrpeljivosti lokalnih smouprava ili politički razlozi. Predstavnici lokalnih samouprava treba da se udružuju i konstantno traže novac iz različitih izvora: pokrajine, republike, inostranih fodnova koji će se otvoriti kada obnovimo pregovore sa EU, te kreditnih linija iz inostranstva - tvrdi Lazićeva.
