Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Apr.2017, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliko interesovanje Novosađana za tribinu o Tolstoju

Tribina istoričara Milovana Balabana "Tolstoj – tragični div iz Jasne Poljane," održana je večeras u klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada. Gost tribine bila je Fata Eganović, diplomirani filolog srbistike. Više od osamdeset posetilaca prisustvovalo je tribini o životu i delu Lava Nikolajeviča Tolstoja.

Na predavanjuje stavljen akcenat na Lavu Nikolajeviču Tolstoju (1828 – 1910), kosmopoliti, pacifisti, svetski poznatom mirotvorcu, ali i velikanu koji nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uspeo da prihvati pravoslavlje i koji do kraja života nije uspeo da nađe sopstveni mir i utehu.

U uvodnom delu, Eganovićeva je podsetila na Tolstojev životni i književni put: rođen je u Jasnoj Poljani u aristokratskoj porodici koja je dala mnoge generale i pisce, neuspešno je na Kazanjskom univerzitetu studirao orijentalne jezike i pravne nauke, zatim je bio dobrovoljac u vojsci gde je napisao svoje prvo autobiografsko delo „Detinjstvo".

Tolstoj spada u vrh, kako ruske, tako i svetske književnosti. Bio je pisac, ali i mislilac i filozof čiji je pogled na svet proizveo krajnji pacifizam oličen u životnom motu „ne suprotstavljati se zlu nasiljem".

Eganovićeva je istakla da je ovaj ruski klasik i najveći realista svog doba autor romana "Rat i mir", "Ana Karenjina" kao i mnoštva pripovedaka koje prikazuju rusko i evropsko društvo tadašnjeg vremena, kao i politička i strateška kretanja i previranja u tadašnjoj Evropi.

Pošto je podsetio da su Tolstojeva dela najprevođenija, te da ga je 125 američkih i britanskih književnika, učesnika ankete koja je trajala nekoliko godina, proglasilo najboljim piscem u poslednja dva veka, Balaban je govorio o Tolstoju kao filozofu, koji posle sticanja velike književne slave upada u krizu.

"Počinje da traži smisao života, uvidevši da slava i sve ostalo što je imao rođenjem i stekao tokom života ne mogu da zadovolje, osmisle i zamene onaj suštinski deo čoveka – njegovu žeđ i potrebu za Bogom. Zbog toga, on sve svoje snage usmerava u potragu za Bogom, pokušavajući prvo u pravoslavnoj crkvi, a posle toga i u ostalim religijama, uključujući i budizam, da nađe utehu za svoja duševna stradanja. Ipak, do kraja ne nalazi smirenje, mada je formirao neku vrstu sopstvenog učenja sa značajnim brojem sledbenika", zaključio je Balaban.

Upoređujući Tolstoja sa drugim velikim ruskim piscem Fjodorom Mihailovičem Dostojevskim (1821- 1881), Balaban je istakao da su njih dvojica imali različit odnos prema religiji.

"Dostojevski je rekao da ništa simpatičnije nije video od Gospoda Hrista, da u jednom trenutku kada bi mu istinu pretpostavili Hristu, on bi tu istinu odbacio i priklonio se Hristu. Time je rekao da nijedna istina nema taj viši tip blaženstva. Ne mogu da se otmem utisku da, koliko god nudio svoje učenje (skup pravila koja trebaju da dovedu do moralnog usavršavanja) Tolstoj, za razliku od Dostojevskog, ipak nudi samog sebe", zaključio je Balaban.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...