Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Jan.2015, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vekovni odnosi Zapada i Islama
Ciničan odnos zapada prema istoku ima dugu akademsku tradiciju. U zapadno-evropskoj kulturi kreirana je slika orijenta – čiji je islamski svet samo jedan njen deo – na osnovu stereotipa i „kolekcija laži“, kako objašnjava orijentolog Edvard Said – samo da bi na račun njih, Evropa pojačala snagu i identitet sopstvene kulture.
U tom smislu, istočna kultura – kao nešto „drugo“ i „drugačije“ – predstavlja deo zapadne kulture, koja iako uz izvesno strahopoštovanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vekovima unazad sistematski gradi nadmen i superioran stav prema islamu – održavajući istovremeno tesnu vezu sa moćnim socio-ekonomskim i političkim institucijama, tvrdi Said. A reakcija islamskog sveta – iako ocenjena kao izuzetno ekstremna – sadrži utemeljenje u sopstvenoj kulturi i tradiciji.
"Sam Kuraan se ne bavi satiričnim prikazima religijskih dogmi, niti pominje zabranu prikazivanja proroka Muhameda na slikama – ali bez obzira na to ona se smatra zabranjenim u islamu. Dakle, bio kontekst pozitivan ili negativan, prosto ne bi trebalo to raditi. E sad, kad je u pitanju odbrana religije, i nasilje protiv nevernika, ono postoji u Kuraanu, dakle postoje takvi stihovi, ali po mom mišljenju oni nikako ne opravdavaju ekstremističke akcije – posebno zbog toga što treba naglasiti da je u njima ubijeno baš najviše muslimana", kaže Marko Gagić, orijentalista.
Politički stručnjaci smatraju da su u poslednjih desetak godina radikalna tumačenja islamskih verskih knjiga u najvećoj meri motivisana političkim faktorima.
"Takvo čitanje proizilazi iz savremene socijalno-političke frustracije muslimanskog stanovništva na Bliskom istoku, koje je opet vezano za neo-kolonijalno ponašanje velikih sila na tom prostoru, tako da je to zapravo jedan pokušaj reakcije na tu situaciju u kojoj se oni nalaze, pozivajući se na onaj autoritet za koji se misli da im pribavlja položaj pravednika u celoj toj situaciji, u odnosu na nesreću za koju imaju osećaj da im se čini", navodi Aleksandar Gajić, politikolog.
Poznavaoci prilika veruju da problem leži u postavljanju granica, koje Evropa, ističući slobodu izražavanja, uporno odbija da postavi, i tako greši – što samo potvrđuje tipičnu tradiciju evropocentrizma, u kojoj ona svoje kriterijume nameće planetarno, i svoja kulturna iskustva projektuje kao univerzalna – iako ona to nisu.
"Mislim da bi Evropa s te strane trebalo da vodi računa i malo više porazmisli o tome da li su njeni vlastiti kriterijumi primenljivi na sve kulture, i da je potrebno bilo da se desi Holokaust pa da bude nekoliko decenija zabranjeno da se o Jevrejima na bilo koji satiričan način govori. Da li je to potrebno da se desi, pa da mi o Muslimanima govorimo na taj način na koji govorimo", ističe Dragan Prole, filozof.
Na osnovu reakcija zapada na pariski masakr – predviđaju poznavaoci – kriza između istoka i zapada još više će se radikalizovati. Zapadnjaci ni ovaj put nisu pokazali dovoljnu samosvest za priznavanje sopstvene uloge u ovom, ili drugim činovima islamskog ekstremizma – koji u kulturološko-političkom smislu predstavlja proizvod zapada. Situacija, tvrde, podseća na lošeg doktora koji se umesto uzrocima bolesti bavi posledicama.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
