Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Nov.2014, 10:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veče posvećeno reformatoru srpskog jezika

U bečkoj Većnici sinoć je održana svečana akademija pod nazivom "filolog Vuk Stefanović Karadžić i Beč" povodom 200 godina od izdavanja "Pismenice serbskoga jezika" u Beču i 150-te godišnjice smrti reformatora srpskog jezika.

Ambasador Srbije u Austriji Pero Janković, u pozdravnom govoru, rekao je da je Beč u prošlosti bio veoma važan grad za Srbiju, jer su u njemu živeli najznamenitiji srpski naučnici, umetnici, književnici.

Odnosi Austrije i Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kako je istakao, prolazili su kroz različite faze, bili su kompleksni, razvijeni i dobri, ali i turbulentni.

Profesor na Odseku za slavistiku bečkog Univerziteta Gordana Ilić-Marković je podsetila da je Vuk u Beču živeo više od pet decenija, uz mnoge druge značajne Srbe.

Mnogo toga seća na delovanje Vuka u Beču, ukazala je ona, podsećajući na njegov grob koji je spomenik pod kulturnom zaštitom, ali i tabla ispred njegovog stana i od pre par godina bista u Institutu za slavistiku.

Vuk je, prema njenim rečima, imao snagu i istrajnost da od jezika koji se govorio napravi književni.

Predsednik Vukove zadužbine Boško Suvajdžić govorio je o značaju Vuka Stefanovića Karadžića, ukazujući da je objavio narodne pesme, čime ih je uveo u svetsku književnost.

Mnoge njegove pesme, kako je kazao, prevedene su od strane niza značajnih imena svetske književnosti, poput Getea, ali i Jakoba Grima.

Vuk, međutim, podvukao je Suvajdžić, ne bi, kao osnivač monderne srpske kulture, uspeo u ostvarenju svojih delatnosti bez pomoći cenzora Austro-ugarske, Slovenca Jerneja Kopitara, a njihov susret predstavlja prvorazredni događaj za istoriju moderne srpske kulture.

On je ocenio da Vukovo delo predstavlja značajan projekat evropeizacije srpske kulture i kulture slavenskih naroda sa Balkana.

Vukova zadužbina, povodom aktuelnih godišnjica objavila je, prema njegovim rečima, više knjiga "Vukovu prepisku", "Danicu", kao i "Srpska usmena narodna baština".

Knjigu "Srpsku usmenu narodnu baštinu", koja je izdata na nemačkom jeziku, predstavila je urednica izdanja Mina Đurić, a sistem na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu.

Ona je rekla da je knjiga izdata pred Sajam knjiga u Beogradu i da je sada u Beču po prvi put predstavljena u inostranstvu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...