Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Apr.2018, 00:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vaskrs - praznik na kojem se temelji hrišćanstvo

Hrišćani koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju najveći hrišćanski praznik - Vaskrs, na kojem se temelji celo hrišćanstvo, a koji slavi to što je Isus Hrist svojim vaskrsenjem pobedio smrt.

"Mi na celom vaskrsenju Hristovom i temeljimo hrišćanstvo, jer ako Isus Hristos nije bio sin Božiji, koji je pobedio smrt i vaskrsao, cela njegova propoved možda bi nam bila samo jedno moralno uputstvo, etički kodeks, moralni imperativ, možda filozofija kako treba živeti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali ne bi imala spasonosnu delatnost da pobedi smrt", ispričao je za Tanjug protođakon Sava Milin, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Protođakon Milin poručuje da je Vaskrs važan, jer je na taj način Gospod Isus Hristos pobedio smrt, dodaje, međutim, da ljudi umiru i dalje i da je smrt prisutna još na ovom svetu, ali da je konačna pobeda ostvarena onda kada je Hristos vaskrsao, upravo zato što je "savladao vrata groba".

"Vaskrs je važan i da bi čovek postavio prave temelje života. Mi živimo sada u svetu gde smo mnogo smeteni raznim političkim događajima, raznim ekonomskim krizama, problemima u ličnom životu i to nam često porobljava duh i unosi neku tamnu brigu da maltene zagospodari našim bićem", kazao je Milin.

Zato je, smatra, važno makar jednom godišnje podsetiti se da, kako kaže, "ljudi učestvuju u trci i bici koja je već pobeđena", te da je najvažnije da čovek zna da je njemu spasenje dostupno.

"I da je spasenje u Bogu i da Bog želi ljudima dobro. Želi da da raj, a odvojeno je pitanje koliko čovek želi da se raduje zajedno sa Bogom i da učestvuje u toj radosti. Ali, upravo takvu jednu poruku mira, poruku pobede, neophodno je dati čovečanstvu", kazao je.

Naveo je da budući da je Vaskrs crkveni praznik najnormalnije bi bilo ujutru ga proslaviti u Crkvi, a kasnije u toku dana da se cele porodice okupe oko slavljeničke trpeze i na taj način, kako navodi, posvedoče da su "one istinske, tradicionalne, hrišćanske vrednosti, zaista važne u današnjem društvu koje dosta luta".

Govoreći o obeležavanju Vaskrsa, Milin je naveo da je Crkva preporučila da se taj praznik proslavlja najpre ličnom pripremom svakog čoveka - sedmonedeljnim postom koji mu prethodi, a koji je najduži i najstrožiji post u crkvenoj godini i koji za cilj ima da se čovek očisti od spoljašnjih telesnih potreba, da izbegava sve strasti, grešne poroke, da očisti svoje misli.

"Pošto se čovek na taj način približava onda on i može na neki način da se udostoji blagodaću Božijom - da se tajanstveno, mistično sjedini sa Bogom, pričešćem", kazao je.

Nezaobilazan običaj za proslavu Vaskrsa je farbanje jaja, prvenstveno u crvenu boju, a protođakon Milin kaže da se taj običaj zadržao od samih početaka proslave vaskrsenja Isusa Hrista.

"Samo jaje ima jednu tajanstvenu poruku i razlog zašto se farba. Prva poruka je da kao što je Isus Hristos pobedio smrt i razbio okove smrti, razvalio kamen groba i ustao i vaskrsao, tako i pile iz jajeta mora da probije ljusku i onda se pojavljuje jedan novi život", ispričao je Milin.

Naveo je da postoji i drugo predanje, koje govori da je Marija Magdalina propovedajući hrišćanstvo otišla i do rimskog cara Tiberija, kako bi mu ispričala o vaskrsenju i tom prilikom kao dar ponela celu korpu jaja.

"Car nije poverovao u to i rekao je da je vaskrsenje nemoguće isto kao kada bi ta bela jaja sada odjednom pocrvenela. Na to je Marija Magdalina kazala da Hristos jeste vaskrsao i ta jaja postaše u tom momentu crvena", ispričao je Milin.

Najvećem hrišćanskom prazniku - Vaskrsu prethodi Veliki petak - najtužniji dan u hrišćanstvu, dan kada se vernici sećaju raspeća Isusa Hrista.

Od Velikog petka do ponoćne vaskršnje Liturgije ne zvone zvona na crkvama, a službe se najavljuju klepetalom.

Vaskrs se slavi tri dana tokom kojih se vernici pozdravljaju pozdravom "Mir Božiji! Hristos vaskrse!" sve do Spasovdana.

Na liturgiji crkva u Hristovo ime prinosi Bogu žrtvu hvale, koja obnavlja spomen na njegovu smrt i vaskrsenje.

Vernici se, posle molitvi i preobraženja darova - hleba i vina, u telo i krv Hristovu, pričešćuju tim darovima i ulaze u zajednicu sa Hristom.

Svetu liturgiju ustanovio je sam Hristos na Tajnoj večeri sa svojim učenicima tako što je prelomio hleb i dao im uz hleb i vino, uz reči: "činite ovo u moj spomen".

Vernici se pričešćuju da bi postali deo tela Hristovog, a sama reč "pričešće" je od staroslovenske reči "čast, čest", što znači "postati deo nečega".

Vaskrsenje dokazuje besmrtnost ljudske duše i tela i time omogućava neprekidno, odnosno večno uzrastanje čovekove ličnosti.

Smisao života svakog hrišćanina jeste da ličnost svoju učini sastavnim delom u telu vaskrslog Hrista (crkvi) i učini li to njemu nije potrebno dokazivati vaskrsenje iz mrtvih, jer već ima osećanje u sebi da je besmrtan i večan.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...