Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Maj.2018, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvajanje pravila ponašanja kod dece
Dešava se da se roditelji žale kako dete kod kuće neće, na primer, da skupi igračke, dok u vrtiću to radi ili je, pak, situacija obrnuta. Pravila ponašanja deca usvajaju sa tri, četiri godine, kažu vaspitači i upravo je to period kada sa njima najviše treba raditi.
"U vrtiću se to nekako podrazumeva i kolektiv verovatno učini svoje kada vidi drugu decu, a kući je sama, i uvek joj treba neka pomoć, ali polako se borimo sa tim pa nadam se da ćemo uspeti da naučimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << do škole da su njene obaveze njene stvari", kažu roditelji.
"Dok nisam radila na poslu sa starijom ćerkom sam baš puno sa detetom radila, čitala, igrala se sa njom, sa njom nisam imala problema ni u vrtiću ni kod kuće, dok sa mlađom, već sam krenula da radim, krenula je u jaslice, s njom da. Kod kuće ništa ne radi, samo viče ja sam mala, ima tri godine, ja smatram što više se posvećujete detetu, takvo će i biti dete", ističu.
"Moji su što se toga tiče sasvim okej, ono što rade i u vrtiću hoće i kod kuće možda smo u početku imali problem da više stvari rade kod kuće, a da odbijaju neke stvari u vrtiću, međutim uz pomoć vaspitačica, glavnog vaspitača vrtića sada je sve to na svoje mesto došlo", kažu roditelji.
I vaspitači kažu da je zajednička saradnja između njih i roditelja najvažnija za usvajanje pravilnog ponašanja. Svako dete odrasta u svojoj sigurnoj bazi, odnosno porodici, koje se razliku po normama ponašanja, vaspitanja, ritualima, navikama i sve to odražava se na momenat kada deca krenu u vrtić, kažu vaspitači.
"Prvi i osnovni korak nam je adaptacija zajednička sa decom i sa roditeljima gde mi vaspitači kroz igru upoznajemo dete svako i kroz igru tačno vidimo te različite norme ponašanja koje deca donose iz porodice", kažu vaspitači.
Osim podeljenog ponašanja kod kuće i u vrtiću, poslednjih godina problem je i govor kod dece, kažu u Radosnom detinjstvu. Deca uzrasta 3 do 4 godine trebalo bi da pravilno izgovaraju između 1.200 i 1.500 reči, međutim, kako vaspitačice kažu, sve je manje dece koja pravilno govore, a najveći problem jeste tepanje.
"Pokušavam da im sve objasnim kako bih i sebi ili nekom odraslom objasnila tako da mi konkretno taj problem nemamo, mada znam da se dosta mojih prijateljica susreće sa tim i da sve više dece mora da posećuje logopeda", kažu.
"Ja nikad nisam tepala i pričaju dosta tečno, dok imam evo moja prva komšinica i dan danas tepa, mala ima šest godina i dalje viče "majo", tako da smatram da ne bi trebalo da se tepa", ističu.
"Mislim da je tepanje u nekoj normalnoj dozi lepo, pogotovo kad su mali, ali da naravno deci koja imaju 3, 4 godine nema potrebe za tepanjem zato što oni usvajaju to kao jedan normalan način govora", navode.
Do pete godine dete bi trebalo sve glasove pravilno da izgovara, kažu stručnjaci, a granica da se nepravilan govor ispravi je sedam godina, pre nego što dete krene u školu.
Brojne su nedoumice kada je reč o vaspitavanju i razvoju dece. A korisne savete roditelji svakako mogu dobiti i u Razvojnom savetovalištu. Upravo tamo rade logopedkinja, Mirjana Madžarević, i psihološkinja Suzana Lalović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
