Izvor: Blic, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspela misija
Čak i prilično izbirljivoj vojvođanskoj publici Etnofest na Paliću dokazao se kao jedan od najboljih mehanizama spajanja različitih kultura i značajan promoter kulturnog nasleđa. Osim nastupa muzičara iz deset zemalja, na Majkinom salašu su organizovane foto, kulinarska, grnčarska radionica, rad s drvetom, izrada nakita i vitraža"
- Iskustvo iz prethodne tri godine pomoglo nam je da četvrti „Etnofest World Culture" prođe onako kako smo i zamislili. Sve je teklo po planu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osim što je prvo veče program prekinulo nevreme, ali imamo obećanje muzičara da neće ostati dužni subotičkoj publici - rekao je „Blicu nedelje" Goran Cvijović, direktor Etnofesta.
„Dvojka" između istoka i zapada
Misija Etnofesta - da upoznaje šire okruženje s novim muzičkim i drugim umetničkim formama a na temelju bogatog kulturnog nasleđa Vojvodine, ove godine u potpunosti je uspela. Umetnici iz Kameruna, Španije, Portugala, Francuske, Hrvatske, Austrije, Turske, Slovenije, Italije i naše zemlje pokazali su da umetnost ne poznaje granice. Tako je, recimo, bečki kvintet „Nim Sofyan", koji sačinjava petorka iz Turske, Austrije i Portugala, začinio Festival ritmom Male Azije, Balkana, Mediterana i Irske.
- Cilj nam je da u taktu „dvojke" pregazimo veštačku granicu između muzike Istoka i Zapada. Da smo na dobrom putu, govori i nagrada kritike i publike na austrijskom „World music award" - kažu u bendu.
Džez, čardaš i afro
Tokom Festivala palićku šumu protresli su Lajko Feliks svojom jedinstvenom mešavinom džeza i mađarske muzike i Kristo Numpuby koji je zabavljao publiku vicevima i grimasama uz ples s gitarom. Ljubitelji ritmova sa svih kontinenata uživali su i u nastupima Paniksa, Balkan salsa benda, Transhistria ansambla, Tomasa San Migela...
Paralelno s programom na Letnjoj pozornici, na Majkinom salašu odvijao se rad u kulinarskoj, fotografskoj, muzičkoj, zatim radionicama za izradu predmeta od vune, grnčarije, drveta"
Veliku pažnji privukla je radionica Sofije Levai i Jelene Todorović. Njih dve podučavale su polaznike pustovanju vunom, drevnoj veštini oblikovanja vune.
- Radi se o veštini koja je starija od tkanja i pletenja. Posebnom mešavinom srednjeazijskih i skandinavskih tehnika oblikujemo vunu pomoću vode i sapuna i stvaramo predmete čiji se kvalitet može meriti s kožom - kazala je Sofija Levai, dodajući da je ovu veštinu naučila na kampovima u Mađarskoj, i sada svoje znanje i iskustvo želi da prenese mladima.
