Izvor: Blic, 03.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unuk tuži državu za isplatu odštete?
NOVI SAD - Đoka Dunđerski, nekadašnji novosadski industrijalac i veleposednik na čijem imenu je 60 godina stajao žig narodnog neprijatelja, rehabilitovan je nedavno odlukom Okružnog suda. Sudsko veće je, nakon šest decenija, utvrdilo da Dunđerski nije imao pošteno suđenje, već mu je povređeno osnovno ljudsko pravo. Mada zadovoljni odlukom o rehabilitaciji, naslednici Dunđerskog se neće zaustaviti na tome već, kako saznaje „Blic", planiraju tužbu protiv države za isplatu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odštete porodici.
- Osuda Đoke Dunđerskog implicira da je njen pravi cilj bio lišavanje industrijalca i veleposednika Đoke Dunđerskog celokupne imovine - navodi se u rešenju o rehabilitaciji, gde se ističe da je presuda doneta pre 60 godina bila motivisana „političkim i ideološkim razlozima". Ogromna imovina Dunđerskog sa četiri fabrike, oko 3.000 jutara zemlje, dvorcem, poslovnom i stambenom zgradom, te brojnom pokretnom i nepokretnom imovinom, prešla je u državnu svojinu. Žig srama i nepravda održali su se sve do kraja 2006. godine, kada je Đokin naslednik Nikola Tanurdžić podneo Okružnom sudu u Novom Sadu zahtev za rehabilitaciju nekada najbogatijeg Vojvođanina. Dunđerski je pred istim sudom 1948. godine osuđen na 18 meseci zatvora zbog „saradnje sa okupatorom". Po tadašnjoj presudi, Dunđerski je navodno stavio svoja preduzeća „Kulpin" i „Kamendin" u službu mađarskog okupatora koji je iz tih fabrika hranio vojsku kupusom, boranijom, marmeladom i ostalim namirnicama. Dunđerski je osuđen u svojoj 75. godini, a presudom mu je konfiskovana sva imovina. U zahtevu za rehabilitaciju navedeno je da je veleposednik 1942. godine bio prisiljen da svoje fabrike preda okupatoru koji su po ulasku u grad jednostavno zatražili da im preda ključeve.
- Moj deda nije imao nikakvog izbora, a radilo se i o životu njegove porodice. Međutim, za sve vreme rata izdašno je pomagao seljane, crkve, Maticu srpsku, pa čak i Pokret otpora, koji je snabdevao namirnicama preko svojih veza. Toga se, nažalost, niko ne seća - rekao je Tanurdžić.
Nakon presude, koja je verovatno zbog starosti Dunđerskog preinačena u uslovnu kaznu, oduzeta im je sva imovina, kao i čuveni zamak u Kulpinu, te Tanurdžićeva palata.
- Dunđerskom je oduzeta imovina mimo tadašnjeg zakona o konfiskaciji. Naime, imovina se tada mogla konfiskovati samo ako je okrivljeni osuđen na zatvorsku kaznu, što nije bio slučaj sa Dunđerskim - izjavio je advokat Dragoljub Martinović, pravni zastupnik naslednika. Martinović nije želeo da komentariše najavu tužbe protiv države, napominjući da će za koji dan naslednici izaći i sa zvaničnim saopštenjem o tome.
Đoki Dunđerskom i njegovoj supruzi Olgi ostavljena je samo kuća u Dunavskoj 23, gde su živeli sa ćerkom Nadeždom i sinom Gedeonom. Godinu i po dana nakon presude, Dunđerski je, shrvan nepravdom i nemaštinom, preminuo, a njegova porodica je jedva preživela naredne godine.
Tito odbio da pomogne
- Krali smo „sami od sebe", prodavali stvari koje su deda i baba uspeli da sakriju. Nakon dedine smrti, baka se čak obratila i Titu, kojeg je zamolila za pomoć. Odgovorili su joj da ima dvoje dece koji mogu da je izdržavaju. Ali, moja majka i njen brat nisu mogli nigde da se zaposle, jer su bili žigosani ovom sramnom presudom - kaže Tanurdžić. Da bi preživeli taj težak period, Olga Dunđerski je prodavala deo po deo preostale imovine u Dunavskoj, čime su nekadašnji veleposednici i dobrotvori postali siromasi.
