Izvor: Blic, 23.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umrla proglašena radno sposobnom!
SREMSKA MITROVICA - Na adresu pokojne Savke Nikolić iz Mačvanske Mitrovice, pre nekoliko dana iz republičkog fonda PIO stiglo je rešenje o odbijanju zahteva za invalidsku penziju, uz obrazloženje da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. "Naša mama je izgubila život, ali ne i radnu sposobnost!", ogorčene su kćerke Slobodanka i Jelena, koje uz oca Branka Nikolića ne mogu da shvate pravni apsurd.
- Moja supruga Savka (55), radila je 30 godina kao spremačica-kurirka u preduzeću >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Naftagas" u Sremskoj Mitrovici. Sa redovnog sistematskog pregleda u februaru prošle godine upućena je na biopsiju čiji su rezultati ukazivali na rak grlića materice. Sa tom dijagnozom joj je i otvoreno bolovanje 22. maja 2006. godine. Slede teški dani za našu porodicu, uz puno podrške prilikom njenog odlaska na braho i hemoterapiju. Sve je to ona stoički izdržala, ali se stanje pogoršavalo, pa smo 4. januara sa kompletnom dokumentacijom podneli zahtev za invalidsku penziju Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na prvostepenu lekarsku komisiju smo je iznurenu i u jako teškom stanju odvezli u Novi Sad 23. marta, da bi ona preminula 14. aprila - vidno potresen priča suprug Branko Nikolić, električar u ŽTP "Srbija", sekcija u Sremskoj Mitrovici.
Apsurd nastaje pre nekoliko dana, kada preminula Savka dobija pismeno rešenje od Republičkog fonda PIO u kojem stoji da se odbija zahtev za invalidsku penziju jer je "prvostepeni organ veštačenja Fonda prema nalazu, mišljenju i oceni ustanovio da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti". Ovo obrazloženje je izazvalo revolt i ogorčenje kod bolom skrhane porodice Nikolić, ali i kod svih prijatelja Slobodanke, Jelene i Branka, koji sa nevericom čitaju pomenuti dokument.
- Našoj mami učinjena je nečuvena nepravda! Svi znamo ko je sve u Mitrovici i na koji način odlazio u invalidsku penziju, a naša mama je mrtva proglašena za radno sposobnu. Ogorčeni smo na sve službe koje su zatajile, a pre svega na Hitnu pomoć, koja je istina dolazila nekoliko puta, ali su zakazali kada je bilo najpotrebnije, kada je mama bila u najvećim bolovima. Kome da se žalimo, šta da radimo kad nje više nema - sa suzama u očima pita se ćerka Slobodanka, studentkinja menadžmenta.
