Izvor: Blic, 20.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrao mladu pre 65 godina
SUBOTICA - Moram reći da je to bila ljubav tek na peti-šesti pogled. Imali smo oboje 19 godina i odlazili na igranke u „Jadransku stražu". Gledao sam Maru iz prikrajka i uočio da je vredna i upravo onakva cura kakvu sam želeo. Odbijala me je, ali sam bio uporan i isplatilo se. Zabavljali smo se godinu dana i kada sam je zaprosio imali smo problem s pristankom njene majke, pa sam je „ukrao" od njenih - ponosno priča Pavao Mačković koji je u braku s Marom punih 65 godina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Mara i Pavao venčali su se 29. jula 1942. godine, a prošle nedelje u akciji „Sunčana jesen života" proglašeni su za par sa najdužim bračnim stažom. Iako na samom početku veze nisu imali ništa osim zaposlenja i solidnih plata, oboje ističu da nikada nisu imali nesporazume koji bi doveli brak u pitanje.
- Radila sam kao polirka ormana, a Pavao je bio mehaničar. U iznajmljenom sobičku, čim primimo platu lepo se dogovorimo šta je prioritet i vremenom smo uspeli da se lepo skućimo. Sada se češće i više svađamo nego pre, ali nikada to nisu bile ozbiljne svađe zbog kojih bi brak bio doveden u pitanje. Svi nas pitaju kako, a naša tajna je u našem dogovoru da i kada se u toku dana posvađamo uveče pred spavanje razmenimo poljubac i legnemo zagrljeni kao da ništa nije bilo. I danas to praktikujemo jer to je jedino rešenje za sreću i miran san. Osim toga, sve ove godine, uvek smo zajedno izlazili i odlazili na druženja, u bioskop, u goste, na putovanja. Nikada se nismo razdvajali na duže vreme - kaže Mara Mačković, jedna od retkih koja i posle više od šest decenija braka dobija pažnju za kojom čezne većina žena.
Mačkovići od srca preporučuju svim budućim mladencima da u svemu što život nosi budu umereni.
- Samo polako, uz razumevanje i dogovor, mogu da se reše i najveći problemi, ali kredite nikada nemojte dizati, može biti opasno, pa čak i po brak. Biti u braku 65 godina znači puno tolerancije i popuštanja, ali i puno lepih trenutaka. Naravno, život nas nije štedeo. Pre šest godina izgubili smo unuku koja je odrasla uz nas i da nismo imali jedno drugo, ne znam da li bismo preživeli takav bol - kaže Pavao.
Uz svoj recept koji ih je održao u višedecenijskom braku, Mačkovići su saglasni i u tome da vreme leti i kao da je juče bio jul 1942. godine kada su stali na ludi kamen.
„Čekaj me i ja ću doći"
Od prvog trenutka našeg poznanstva primetila sam da je Pavao čovek od reči, što je bilo presudno za moj izbor. Uglavnom je bio tačan i sve što bi mi obećao ispunjavao je. Ako bi dogovorili sastanak, umeo je da kaže: „Čekaj me i ja ću sigurno doći". Ja sam ga čekala i vredelo je jer smo sličnih interesovanja i naši susreti bili su ispunjeni ljubavlju i poštovanjem - priča Mara Mačković.
