Izvor: Blic, 26.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugasili 45 požara za dan
U najtoplijem danu ikada zabeleženom u Novom Sadu, i vatrogasci su oborili svoj rekord sa čak 45 ugašenih požara u gradu i neposrednoj okolini. Tropske temperature su doprinosile da se požari rasplamsaju i od varnice. Tri puta su vatrogasci obuzdavali vatru i na Fruškoj gori, a deo jedinice je kao ispomoć ranije poslat na Staru planinu i u Deliblatsku peščaru.
Požar koji je preksinoć buknuo na Klisi opasno se približio kućama. Stanari, uplašeni ogromnim plamenom na ledini >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa suvom travom, pokušali su i baštenskim šmrkovima da pomognu.
- Broj intervencija, otkako je toplotni talas nad Novim Sadom, premašio je sve naše rekorde. Zbog čestih požara i vanrednih okolnosti, uveli smo dvosmenski rad: 24 sata rada, 24 sata odmora. Za 26 godina staža, ne pamtim ovakav period - kaže Dragan Golić, pomoćnik komandira Vatrogasno-spasilačke jedinice. Osim što smene traju duplo duže, dupliran je i broj vatrogasaca: umesto uobičajenih 19, u stanici dežura čak 38 ljudi. A pored toga dve ekipe su poslali i na Staru planinu i u Deliblatsku peščaru.
- Kada se suočite sa tako velikom vatrom, nemate utisak da možete išta uraditi. Oko vas se sve crveni, vrelina kulja iz zemlje i vazduha, a vi imate samo taj šmrk i pokušavate da zaustavite podivljalu stihiju - pričaju vatrogasci, koje reporteri „Blica" zatiču u kratkom predahu po dolasku sa Stare planine. Tamo su se s vatrom borili nedelju dana. O opasnosti kojoj se izlažu, kažu, ne razmišljaju mnogo, jer se inače ne bi bavili ovim poslom.
Njihove kolege kažu da su se u Južnobačkom okrugu sa požarima borili najčešće na rubnim površinama između naseljenih mesta i ledina, njiva i obronaka Fruške gore. Požare su izazivali nemarni ljudi.
- Po ovakvim temperaturama i običan roštilj je potencijalni rizik od požara, dok je paljenje strnjišta najčešći uzrok požara po celoj Vojvodini - kaže Golić.
Preopterećene klime u gradu, navode oni, u kombinaciji s lošim električnim kablovima su „idealna" kombinacija za požare.
- U stanu na Telepu je klima bila prikopčana na produžni kabl kineske proizvodnje. Uz malo jače opterećenje, ovakvi kablovi se brzo zapale jer su nekvalitetni i nepouzdani - kaže komandant Dragoslav Klisura. On podseća da ušteda od nekoliko dinara na kablu ljude može koštati i života.
Pored toga što ih je manje nego što je potrebno i uz redovne tehničke probleme, vatrogasci uporno edukuju građane. U požarima, ističu, sekunde čine veliku razliku između života i smrti.
Svojevremeno, u stanu na 12. spratu u Šekspirovoj ulici, starijem Novosađaninu se zapalio televizor. Nakon što je pokušao da ga sam ugasi, on je izašao iz zgrade. Tek je komšija, kojem je rekao da mu televizor gori, pozvao vatrogasce.
- Kada smo napokon alarmirani, 12. sprat je već bio u potpunom dimu u kojem se mladić iz susednog stana ugušio. Zatekli smo ga na leđima, bez znakova života. Kasnije smo saznali da je tog dana došao u Novi Sad u goste. U toj intervenciji povređena je i devojka iz stana iznad, pronašli smo je bez svesti, ali je, srećom, preživela - priča Golić.
Tu intervenciju su znatno otežali i automobili parkirani svuda oko zgrade, pa vozilo sa merdevinama nije moglo da priđe.
- Mada smo stigli u rekordnom roku, prvo smo morali da raščistimo prilaz zgradi. Momci su, uz pomoć komšija, bukvalno na rukama preneli par automobila koji su blokirali prilaz i tek tada smo mogli da pristupimo gašenju - pričaju vatrogasci.
Najbolji, a bez opreme
I pored zapaženih rezultata, jer na teren danju stižu za 30 sekundi, a noću za najviše minut, novosadski vatrogasci kubure sa opremom i vozilima starim više od 20 godina. Zaštitne kombinezone, kacige i rukavice su poslednji put dobili pre pet godina. Južnobački okrug sa 4.000 kvadratnih kilometara, gde godišnje ima oko 2.500 intervencija, pokriva manje od 300 ljudi sa svega 16 vozila.
Stoni tenis između dve borbe sa stihijom
Humana i odgovorna, profesija vatrogasca je ipak daleko od one holivudske predstave sa nezaobilaznom šipkom niz koju se, po pravilu, na zvuk sirene spuštaju manekenski tipovi. U zgradi novosadske centrale, koja blista od čistoće, funkcioniše „porodični sistem": kuvaju se kafe, u pauzama između dva požara igra se stoni tenis, a bučan razgovor i smeh su sveprisutni. Tu su i spavaonice sa golim madracima, koji dobro dođu za par minuta sna. Do sledeće sirene.
