Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Maj.2024, 11:13

Učinimo sve da nam krovovi ne polete

Nezapamćene vremenske nepogode ovih dana, sa veoma jakim udarima vetra orkanske jačine, razlog su više da se obrati pažnja na način gradnje, koji mora biti zasnovan na poštovanju zakona fizike. Neophodni su i fizika i tehnika i arhitektura: tako to objašnjava profesor emeritus Dejan Kreculj, pedagoški savetnik kovinske Osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj".

Najjednostavnije i učenicima razumljivo jeste kada se to pokaže na klasičnoj vojvođanskoj arhitekturi, kroz analizu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << primera građevina, pa se tu nađe kao neophodan i pojam pritiska, podpritiska, dinamika fluida. Evo kako sam ja to uradio, verujem da će i vama biti zanimljivo. Najveći deo Vojvodine, posebno jug Banata u donjem Podunavlju, izložen je čestim i veoma jakim vetrovima, najviše košavi. Po intenzitetu uobičajeno prednjači Vršac i okolina. To je prilika da se sagleda kako je kroz generacije graditelja njihovo iskustvo preraslo u karakteristiku graditeljstva.

S obzirom na malu nadmorsku visinu od nekoliko desetina metara nad morem, ovde su dominantno zastupljeni dvovodni krovovi, ali ima i drugih oblika. Ugao je relativno mali, za razliku od planinskih građevina, gde preovlađuje četvorovodni, i to sa velikim uglom, kako bi odoleli obimnim snežnim padavinama. Bilo da je urbana ili ruralna gradnja, ili čak sakralni objekti, opet imamo dvovodni krov kod jednobrodnih verskih građevina. Istorijski gledano, krovni pokrivač bio je u davna vremena biljnog porekla, trščani, da bi se u banatskoj ravnici pogodna zemlja koristila za izradu crepa, koji je svuda postao standard gradnje.

Šta je sa građevinskim objektima? Posmatrajmo jedan dvovodni krov na slici. Pretpostavimo da vetar duva iz smera zelene i žute strelice. Vetar koji napada desnu krovnu površinu (žuta strelica) svu svoju moć utrošiće na pritisak crepa i konstrukcije, da bi potom bio usmeren nagore. Zelena strelica pokazuje vetar koji prelazi preko slemena kuće i tu se nad levom krovnom površinom pojavljuje podpritisak koji se ogleda u težnji da povuče crep u smeru crvene strelice. I zaista, to se i događa, podižu se krovovi, čini materijalna šteta, ali samo pod uslovom da je tavanski prostor zatvoren, da nema veze sa okolinom.

U davna vremena graditelji su ovaj problem uočili i rešili tako što je na svakom kalkanskom zidu ostavljano obično po dva "prozora". To je sasvim dovoljno da se i u toku nevremena pritisak vazduha ispod krovnog pokrivača izjednači sa trenutnim napolju i da se spreči podizanje polovine krova. Ovi otvori ušli su u tradiciju i obično je između njih bilo ispisano ime, najčešće inicijali vlasnika i godina kada je građeno. Kako nije bilo električne struje, otvori su bili i prozorčići kroz koje je dolazilo dnevno svetlo, ukoliko se nešto radilo na tavanu, najčešće na promaji sušile kobasice, slanina, šunke.

Ako budete u prilici da prolazite ili boravite u nekoj klasičnoj banatskoj kući, pogledajte iznad sebe i videćete ove otvore. Sada znate i čemu služe. Tako je bilo nekad, a treba osim estetike pri gradnji, uvek imati na umu i ćudljivu prirodu i naučne zakone. Zato, učinimo sve da nam krovovi ne polete.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...