Izvor: Magyar Szó, 29.Jul.2015, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubijen migrant u Bačkim Vinogradima
Jedan Afganistanac je ubijen, a dvoje su ranjeni u sukobu.
Jedan Afganisatanc je ubijen, a dve osobe su ranjene u sukobu koji je izbio između dve grupe migranata u noći sa nedelje na ponedeljak, u jednom voćnjaku u Bačkim Vinogradima. Uzrok konflikta je za sada nepoznat.
Kada je reporter stigao na lice mesta voćnjak je još bio pod policijskim nadzorom. Radi se o voćnjaku sa desne strane puta, udaljenom od naseljenog mesta. U jabučnjaku smo našli privremeno skrovište, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << oko njega smeće, razbacane plastične boce. U voćnjaku preko puta se desio incident: tu su se i prilikom naše posete videli tragovi pružanja prve pomoći ranjenima: rukavice, špricevi i pakovanje zavoja. U pesku je bio veći komad papira, sa mrljama krvi i vidljiv trag da su na tom delu vukli nečije telo.
Maćaš Šorš je bio očevidac konflikta, i on je pozvao policiju. On nam je rekao da su i žrtva i povređeni mlađe osobe, između 20 i 30 godina.
- Radio sam na njivi u zoru, oko pet sati kada sam primetio da se tu dešava neki cirkus. Bilo je vike, tuče i trčanja. Došao sam, video da je nastao veliki problem, ležao je crni nož, bilo je krvi, a žene su vrištale. Bilo je tu i dece i mladih. Tu, u voćnjaku, su provlačili čoveka na zemlji. Video sam da je mrtav. Drugome je ruka bila povijena džemperom, koji je takođe bio krvav. Otišao sam do kuće da pozovem brata da zove policiju u Paliću, ali se tamo niko nije javio. Onda smo pozvali policajce koji su ovuda prolazili, da dođu na lice mesta - priča vidno uzrujan Šorš, dodajući da je u ataru u ponedeljak video oko dvesta migranata. „Ko zna, možda ću sutra opet morati zvati policiju...“, kaže u prolazu.
Robert Katona, predsednik skupštine mesne zajednice Bački Vinogradi nije dobio nikakvo zvanično obaveštenje, o celom slučaju zna samo toliko koliko je od meštana čuo. Kaže da će tražiti osnivanje privremene policijske stanice u selu.
- Meštani su se bojali i pre ovog slučaja: dnevno selom prolazi između 500 i 600 ljudi, koji ostavljaju za sobom užasno puno otpada. Često prolaze prema granici pevajući, vrišteći, a stariji ljudi, i oni koji žive na salašima su zastrašeni – kaže Katona, dodajući da je u proteklih nedelju dana problem postao izraženiji, a oni su dobili obećanje da će policija pojačati prisustvo u selu što se i vidi. Nažalost, ni policija ne može da učini mnogo.
- Ovi ljudi imaju papire koji ih ovlašćuju da mogu da se zadrže u zemlji 72 časa. Policija ne može baš mnogo toga da učini. U selu se najveće štete nanose na groblju gde se peru, ali su velike štete i u voćnjacima, gde skoro ne ostane ništa od roda – objašnjava Katona.
U selu smo saznali da se migranti već samoorganizuju, u Bačkim Vinogradima je prisutna prava mala mafija: ujutru ulaze u autobus koji ide za Suboticu, u gradu pokupe veće grupe kojima govore da usluge koje pružaju, kao što su osiguranje noćenja u selu i prevođenje preko granice, koštaju hiljadu evra po osobu. Prevedu grupu, a sledećeg jutra kreću za novom grupom migranata u grad. Ovo se saznalo kada je jedan mladić tražio alternativni pravac preko granice jer nije imao hiljadu evra da koristi „usluge“. Govori se i da subotički taksisti za 500 evra prevoze četvoro ljudi iz Bačkih Vinograda do Kanjiže.
- Ni do sada nije bilo sve jedno, ali se sada već bojimo – kaže Katalin Sabo, koja prodaje breskve pored puta. Srce mi se cepa zbog te male dece, prolaze ovuda na desetine. Dala sam im breskve, vode, već znaju da traže na srpskom „Voda“. Ali čim se granični prijelaz zatvori i padne noć, nemamo mira, ne možemo da spavamo, jer se kreću prema granici, a naši psi laju, jer osećaju prisustvo nepoznatih osoba – priča Katalin.
- Ko zna, kakve viruse nose, za koje mi čak i ne znamo. Ovi se ne boje ničega i nikoga – dodaje Šandor Sabo.
Krijumčari ljudi migrante iz kola ostavljaju na putu koji vodi prema granici, daju im vodu i hranu.
- Više ne smemo izlaziti na groblje, ne smemo ulaziti u autobuse koji su puni migranata. Na groblju su razvalili stubove, tamo se kupaju na česmi, spavaju na grobovima – kaže meštanka.
Eržebet Erdeg kaže da njeno dvoje dece u septembru ponovo kreće u školu, i sad se već boji za njih, jer moraju svakodnevno da putuju za Kanjižu.
- Nije sve jedno, mnogo se toga čuje, čak i to da ovi već sa šest godina umeju da rukuju oružjem. Pre četiri dana su ušli kod mog komšije, čovek star 92 godine, ispekli su jaja, napunili telefone, a čovek je sedeo na ulazu u kuću. Već smo počeli da se organizujemo da ih pošaljemo odatle. Prave veliku štetu u voćnjacima, beru zelene jabuke, ne znaju da to nije za jelo. Bacaju sve, vreće za spavanje, odeću, pasoše, pocepane dinare, nalazimo čak i evre. Radi se o novoj, kvalitetnoj odeći. Putuju uz pomoć GPS-a – kaže Erdeg.
Meštani nerado komentarišu ubistvo, ali se plaše za sebe, ako su migranti u stanju među sobom tako nešto da urade, šta će biti sa seljanima. Svi govore da im je jasno da ovaj proces nije završen i strepe od zime kada migranti neće moći noćiti pod vedrim nebom. Plaše se da će zauzeti prazne kuće, da će možda nekome nešto zlo da se desi. Predsednik mesne zajednice se nada da će zbog ubistva od sada migranti zaobilaziti selo.
