Izvor: Magyar Szó, 21.Jan.2016, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uber iznad taksista?
Danas uz pomoć jedne aplikacije svako može biti taksista...
Mađarski taksisti, koji su u ponedeljak ujutru blokirali ulicu Bajči-Žilinskog, kod trga Deak u Budimpešti, zahtevali su momentalnu zabranu Ubera, kao i kažnjavanje ilegalnih prevoznika. Rekli su da ostaju na ulici dok se iz onlajn prodavnica mobilnih operatera ne ukloni aplikacija Uber. Taksistima iz Budimpešte, kao ni njihovim kolegama širom Evrope, se ne sviđa brza, spretna i jeftina konkurencija.
Suština >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << funkcionisanja Ubera je da se ne mora pozvati niko telefonom, već se pomoću aplikacije za smartfon može izabrati neko od šofera u blizini. Javljanje potencijalnih putnika ne čekaju samo šoferi-profesionalci, već bilo ko ko se registruje u sistem Ubera. Tarife prevoza se menjaju u skladu sa zahtevima putnika, zavise kakvo vozilo i kakvog šofera putnik poruči, ali su tarife svakako niže od klasičnih taksi udruženja. Prilikom porudžbine, unapred se vidi model vozila, a i ko je šofer, a na kraju vožnje se ne plaća gotovinom, već se unapred određena suma automatski odbija sa računa putnika, koji nakon vožnje može da vrednuje šofera. Pošto ne postoji potreba za dispečerskim centrima i flotom vozila, prevoznici Ubera lakše mogu da ponude niže cene nego profesionalna konkurencija. Mogu sebi da dopuste i fleksibilnije određivanje tarife: na primer, u lošim vremenskim uslovima ili za praznike, sa posebnim, višim tarifama.
Prema podacima iz maja 2015. godine, usluge Ubera, registrovanog u San Francisku, se mogu koristiti u 300 gradova i 58 država. Uber odlikuje dosta pozitivnih činjenica. Putnik koji prevoz plaća jeftinije, i vozač, koji kao privatnik može slobodnije da prevozi. Istovremeno, širenje Ubera ima i veliku manu, a to je gubitak profesionalni taksista, koji su do sada uživali prednosti stabilnog i monopolizovanog tržišta. Taksisti su se već bunili u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su redom pokretani sudski sporovi i prijave kod nadležnih za osiguranje tržišne trke. Sad se isto dešava i u Evropi. U većini evropskih velegrada situacija funkcioniše podeljeno, odozgo uređeno tržište taksija, sa prilično ograničenim mogućnostima slobodnog tržišta. Nabavka dozvole je težak i skup proces, a registrovana taksi društva se prave kao da se takmiče jedni sa drugima.
Osnivaču Ubera, Trevisu Kalaniku je ideja o aplikaciji došla nakon što jednom prilikom nije bio u stanju da nađe taksi u Parizu. U francuskoj prestonici inače je najgora situacija u pogledu taksija u celoj Evropi; izdato je 14 hiljada dozvola za taksiranje, ali je ta brojka regulisana davne 1937. godine. Uzalud je od tada višestruko povećan broj stanovnika grada, a lobi taksista je u stanju da spreči povećanje broja dozvola koja se mogu izdati za taksiranje. Tako je nastala situacija da vreme čekanja na dozvolu za taksiranje može da iznosi čitavih 17 godina, a na crnom tržištu se plaća oko četvrt miliona evra za dozvolu koja omogućava taksi-prevoz u Parizu, što znači da se biznis može započeti samo nakupljanjem ogromnih dugova.
Ministarstvo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu je prošlog meseca najavilo pregovore sa predstavnicima Ubera, koji su dobili informaciju da u skladu sa zakonima Srbije preduzetnik ili firma ne može da vrši prevoz putnika, ukoliko ne raspolaže određenim dozvolama. Baš zbog toga se Uber ne može registrovati kao firma za prevoz putnika u Srbiji – naglasilo je naše ministarstvo.
.jpg)
