Izvor: Magyar Szó, 17.Jan.2016, 18:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UNIŠTENA STABLA
Bačka Topola i njena okolina su nesumnjivo postali slavni zbog problema životne sredine. Stalno se oseća smrad, zagađenje vazduha je visoko, voda rečice Krivaje je postala neprepoznatljiva, povremeno se javlja i pomor riba… Sve ukazuje na to da je priroda nemoćna protiv neodgovornog „gazdovanja”. Situaciju su mnogi pokušali da poprave. U poslednje vreme se mnogo čuje o predsedniku Ekološkog društva „Hrast” iz Krivaje, Đuri Vavrošu, protiv koga je poljoprivredno dobro D.O.O. >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << Krivaja pokrenulo sudski spor zbog ugrožavanja dobrog glasa i kredibiliteta firme. Vavroša smo kontaktirali telefonom. Prema njegovim rečima cela stvar je započeta 2013. godine kada je zasađen prvi drvored, 1.200 biljaka, koje su mesec dana kasnije zaorane. Nakon toga, odlučili su da posade novi drvored, jer između oranice i kuća nema trideset metara tako da prašinu i hemikalije prilikom prskanja vetar odnosi na stambene zgrade. Vavroš je rekao da je prilikom dogovora bio prisutan i opštinski inspektor za zaštitu životne sredine kao i vrtlar D.O.O. Krivaja, i svi su se složili sa sadnjom drveća. Ovaj drvored je stajao osam meseci, a nakon toga su i te biljke zaorane. Vavroš je nakon toga, o ovom slučaju govorio za više medija, zbog čega je firma D.O.O. Krivaja podnela prijavu protiv njega. Rasprava će se održati prvog februara u Subotici, a branilac Vavroša će biti Sreten Đorđević koji ima iskustva sa ekološkim parnicama. On je ponudio da Vavroša brani pro bono.
Dodajemo da se na internetu organizuje peticija pod naslovom „Pravda za Đuru Vavroša” koju je do sada potpisalo više od šest stotina građana. O celom slučaju zaštitnik životne sredine još kaže da je D.O.O. Krivaja priznala svoju grešku i obećala da će kao odštetu da im stavi na raspolaganje isti broj stabljika, ali je do sada dala samo 200 stabljika, koje su i posađene u selu.
U vezi ovog slučaja potražili smo i D.O.O. Krivaju. Od direktora firme, Ištvana Harmatija, smo saznali da je Vavroš u jesen 2014. godine tužio firmu. U svojoj izjavi, direktor je naglasio: „Gospodin Vavroš je udovoljio svojoj građanskoj dužnosti kada je mislio da se desila neka nepravda i pokrenuo prijavu. Ova procedura je tada započeta i odgovarajući policijski organi su se i pojavili kod nas; pokrenuta je pravna procedura, u tom smislu da smo mi, navodno, na nekoj teritoriji zaorali drveće. Ali nakon toga, dalji tok slučaja nije ostavio pravnim organima, već je u različitim medijima davao različite izjave o D.O.O. Krivaji i to tako što nije imao nikakve dokaze da je šteta zaista načinjena”. Od Harmatija smo saznali da je teritorija, o kojoj je reč, zemljište u državnoj svojini, koju firma obrađuje od 2007. godine. U naš posed dospela je i Vavroševa tužba iz 2014. godine iz koje se vidi da se tada žalio na zaoravanje 500 stabala. Direktor je rekao da je svaki nadležan organ postupio valjano; policija, inspektor za zaštitu životne sredine, poljočuvar ali i firma, a sve to kako bi se ispostavili detalji. No ne postoje nepobitni dokazi, dokumenti na primer, koji bi dokazali da je sadnje drveća zaista bilo. U zapisniku dodatom tužbi možemo naći svedočenje tadašnjeg poljočuvara u kojem se može pročitati da su stabljike i bile posađene, ali se nisu videle, nisu bile označene, tako da se ne može govoriti o namerno načinjenoj šteti. Nakon toga firma je tužila Vavroša zbog rušenja ugleda firme. Tu bismo dodali i da smo dobili i fotokopiju ugovora o darovanju koja dokazuje da je D.O.O. Krivaja darovala 200 stabljika mesnoj zajednici Krivaja još 2014. godine, ali ne kao odštetu.
Na osnovu slučaja može se samo zaključiti da se zapravo radi o dva slučaja, dve čudne paralelne tužbe, uperene jedna protiv druge. Nastavak sledi prvog februara.
