Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Sep.2019, 08:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UN: Poslednjih pet godina najtoplije na planeti

Znakovi i uticaji klimatskih promena - poput porasta nivoa mora, topljenje leda i ekstremne vremenske prilike - porasli su u periodu od 2015. do 2019. godine što predstavlja i najtopliji petogodišnji period u istoriji merenja, stoji u izveštaju Svetske meteorološke organizacije (VMO).

Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi takođe su dostigle rekordne nivoe, pokazuje izveštaj o Globalnoj klimi za period 2015-2019, objavljen pred samit o klimatskim akcijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Kako se navodi, globalna prosečna temperatura porasla je za 1,1 stepen Celzijusa od predindustrijskog perioda, a 0,2 stepena u periodu 2011-2015.

Izveštaj UN pruža jedinstvenu ocenu stanja planete pod sve većim uticajem klimatskih promena, uz naglašenost hitnih klimatskih akcija.

Kada je reč o koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte, pokazalo se da je u periodu od 2015. do 2019. godine došlo do stalnog povećanja nivoa ugljen-dioksida i drugih ključnih gasova za gotovo 20 odsto u odnosu na prethodnih pet godina.

"Uzroci i uticaji klimatskih promena se povećavaju, a ne usporavaju", rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas.

"Porast nivoa mora se ubrzava i zabrinuti smo da će se naglo topljenje ledenog pokrivača na Antarktiku i Grenlandu nastaviti u budućnosti. Kao što smo videli ove godine sa tragičnim efektima na Bahamima i u Mozambiku, porast nivoa mora i intenzivne tropske oluje dovele su do humanitarnih i ekonomskih katastrofa."

Kako je naveo, važno je da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, posebno iz proizvodnje energije, industrije i transporta.

Tokom petogodišnjeg perioda 2014-2019. godine stopa rasta srednjeg globalnog nivoa mora iznosila je 5 milimetara godišnje, u poređenju sa 4 milimetara godišnje u periodu 2007-2016, pokazuje izveštaj UN.

Navodi se i da se količina leda koja se godišnje gubi na Antarktiku povećala najmanje šest puta.

Takođe, više od 90 odsto viška toplote na planeti izazvane klimatskim promenama čuva se u okeanima, odnosno okean apsorbuje oko 30 odsto godišnje emisije ugljendioksida.

Međutim, apsorbovani ugljendioksid reaguje sa morskom vodom i menja kiselost okeana, tako da je od početka industrijske revolucije došlo do povećanja kiselosti vode za 26 odsto.

Kako se dalje navodi u izveštaju, više od 90 odsto prirodnih katastrofa povezano je sa vremenskim prilikama.

Dominantne katastrofe su oluje i poplave, koje su uzročnik najvećih ekonomskih gubitaka, dok su toplotni talasi i suša doveli do gubitaka ljudskih života, intenziviranja šumskih požara i gubitka poljoprivrednih prinosa.

Lideri iz 64 države, Evropske unije, više desetina kompanija i banaka, nekoliko gradova i država predstaviće planove na klimatskom samitu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Vostok.rs: UN: Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi dostigla rekordne nivoe