Izvor: Kurir, 07.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UDARNIČKI SUSRET
Grupa od oko 40 bivših učesnika omladinskih radnih akcija od Vardara pa do Triglava okupila se posle skoro 25 godina u Kikindi
KIKINDA - Želeći da se nakon skoro četvrt veka ponovo okupe na jednom mestu i prisete prohujalih vremena, kada se na omladinskim radnim akcijama od Vardara pa do Triglava izgrađivala SFRJ, grupa bivših akcijaša upriličila je u subotu skup kome se odazvalo četrdesetak prekaljenih udarnika. Kikindskim akcijašima u goste su stigle kolege iz Subotice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Zrenjanina, Sečnja, Beograda i Zemuna. Neki su na krajnji sever Banata stigli iz Makedonije, a među gostima se našao i naturalizovani Beograđanin Rajko Manigoda (54) iz Jablanice kod Mostara.
- Do pre dvadesetak godina 1. april proslavljao se kao Dan omladinskih radnih akcija. Na forumu Bilten ORA - SFRJ, koji se bavi istinom o radnim akcijama i njihovim učesnicima, potekla je ideja da se nakon toliko godina sretnemo. Svi smo to odavno priželjkivali, pa smo u akcijaškom duhu s reči odmah prešli u delo. Na ovom skupu izrazio sam želju da Kikinda ubuduće bude domaćin nekog vida akcijaškog YU Egzita. Zamislite da iz svih gradova bivše Juge dođe samo po dvadesetak ljudi - kaže Saša Čolak (43) iz Banatskog Velikog Sela, idejni tvorac akcijaškog susreta.
Danas železničar i pčelar Čolak bio je učesnik 11 radnih akcija. Prvi put kao golobradi dvanaestogodišnjak, na ORA Kikinda 1977. godine. Pre 22 godine Čolak je poslednji put žuljeve zaradio na ORA u Skoplju.
- Gotovo da u kikindskoj opštini ne postoji put ili objekat u čiju izgradnju nije utkan akcijaški znoj i trud. Tako je bilo nekad širom SFRJ. Nekada je u omladinskom naselju Mladost sve vrvelo od akcijaša. U jednoj smeni bilo je pet brigada sa po pedeset ljudi - priseća se Čolak.
Vasilije Vukmanović (46) iz Kumanova sa ćerkom Jovanom potegao je Makedonije u ravnice Banata.
- Učesnik sam ORA 1980. godine u Sloveniji, pa boravak u Kikindi doživljavam kao drugu radnu akciju. Za ovaj skup saznao sam preko našeg akcijaškog foruma. Ne razumem zašto nas neki nazivaju jugonostalgičarima. Na radnoj akciji upoznao sam suprugu Vesnu i zajedno smo 28 godina. Ja sam tada bio član brigade iz Ulcinja. Svi smo nabacili koju boru i kilogram više, ali nam je duh mladalački, pravi udarnički. Biću srećan ako ovi susreti postanu tradicionalni - kaže Vukmanović.
Uz pesmu „Hej, haj, brigade, hej, haj, ruke mlade“ bivši akcijaši obišli su prvo brigadirsko naselje na Trakserovom salašu. Ređale su se uspomene na udarnički rad, logorske vatre i ljubavi. Pala je i poneka suza, jer su se poklonili senima dvojice naših tragično nastradalih Kikinđana Mileta Čolaka i Mitra Trumbetaša, koji su poginuli noseći brigadirske uniforme.[ antrfile ]
I AUTOPUT BI IZGRADILI
Rajko Manigoda učesnik je tri radne akcije. Deo sebe ugradio je u prugu Šamac-Sarajevo, a i on je svoju lepšu polovinu našao 1982. godine na radnoj akciji.
- Kao kršni Hercegovac zapao sam za oko jednoj Beograđanki. Petnaest dana nakon završene akcije venčali smo se u Jablanici, a kasnije se iz krševite Hercegovine preselili u Beograd. Mnogo se ovih dana raspreda o autoputevima u Srbiji. Kad bi nas neko sad pozvao, budite sigurni da bi se latili posla. Ako smo mogli da izradimo prugu, što ne bismo mogli autoput - uverava nas Manigoda.
BRIGADIRKE
Učesnici radnih akcija zvali su se akcijaši ili brigadiri. Brigadirka je, međutim, naziv za uniforme ili bluze koje su se nosile na radnim akcijama. Kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih akcijaška uniforma sastojala se od patika, majice, brigadirke i pantalona. Brigadirke su i nakon završenih radnih akcija bile u modi i mladi su ih rado nosili. Na desnom rukavu nalazio se amblem brigade, a postojali su i bedževi sa logom brigade na kojoj su učestvovali akcijaši, kao i bežd sa likom druga Tita.
