Izvor: Blic, 10.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U vrtić i posle 17 sati
Svađe sa šefovima, bežanje sa posla, angažovanje baka, deka, pa čak i prabaka ili plaćanje bebisiterki, jedini su izlaz za Novosađane koji rade po smenama ili posao završavaju posle 17 sati jer vrtići „Radosnog detinjstva" i dalje rade samo do 16.30. Inicijativa da se radno vreme vrtića uskladi sa roditeljskim potrebama, prema anketi koju je uradio „Blic" ispred pojedinih vrtića, i te kako je naišla na interesovanje roditelja.
- Preko je potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se produži radno vreme vrtića. Većina dece ode kući oko 14 ili 15 sati, ali zato što ih odvode bake ili deke. Radim od 10 do 18 sati, a moj suprug po smenama. Dete moram da odvedem u vrtić do osam, iako bih mogla i kasnije, a onda se dovijamo kako da ga odvedemo u 16.30 jer se vrtić zatvara. Mama i tata uskoče kada mogu, ali smo bili u situaciji i da plaćamo studentkinju da ga pričuva još sat-dva kada su nam roditelji zauzeti - kaže Novosađanka Tara Grebel.
Ipak, direktor „Radosnog detinjstva" Borislav Samardžić navodi kako je septembarska anketa među roditeljima pokazala da njih 99 odsto može do 17 sati da preuzme decu. Osim toga, napominje Samardžić, uvek je bar jedan roditelj kod kuće posle tog vremena. Međutim, „Radosno detinjstvo" je, kaže on, spremno da tokom zimskog raspusta uradi novu anketu među roditeljima i proveri da li se stanje promenilo.
- Ukoliko se pokaže da je potrebna druga smena u vrtićima, mi ćemo od grada kao našeg osnivača tražiti prijem novih vaspitača kako bismo organizovali rad. Mi smo servis građana i izaći ćemo u susret potrebama roditelja i dece - obećao je za „Blic" Samardžić i napomenuo da će, ako zatreba, popodnevni rad biti organizovan u svim vrtićima.
Kolike su potrebe roditelja, najbolje ilustruju ponude privatnih vrtića. Nema nijedne privatne predškolske ustanove koja ne prihvata da produži radno vreme čak i do 20 sati da bi udovoljile roditeljima, pa su mnoge čak organizovale i čuvanje na sat. U svojim oglasima klijente i pridobijaju time što obećavaju čuvanje do 20 časova, pa i noću i vikendom. Zbog interesovanja roditelja većina organizuje i čuvanje subotom bar do 13 sati. Međutim, njihove usluge uglavnom koštaju bar 100 do 150 evra mesečno.
- Sve više roditelja radi do 17 ili 18 sati i preko im je potrebno da vrtići rade u to vreme. Uvek smo spremni da im izađemo u susret i pričuvamo dete dok se ne vrate sa posla - kaže Jovan Laušević, vlasnik vrtića „Zemlja čuda".
Pojedini vrtići poput „Liliputa" produžili su radno vreme čak do 20 sati, a mnogi, kao što je „Pustolov", organizuju čuvanje na sat jer bebisiting servis jedino je rešenje za roditelje koji moraju da poštuju želje poslodavaca da bi prehranili porodicu, a ne mogu da računaju na ubedljivo najpovoljniji „baka-servis". Čuvanje na sat naplaćuje se 100 do 200 dinara, a studenkinje, čiji su bebisiterski oglasi preplavili medije, večernje čuvanje beba naplaćuju do 15 evra.
- Nekome treba čuvanje deteta pre podne, nekome posle podne, a nekome subotom i nedeljom jer danas ljudi više ne mogu da računaju na fiksno radno vreme - priča Aleksandra Lukić iz vrtića „Liliput". Pojedine školice, kao što su „Speak Up", „Zvončica" ili „Liliput", organizuju i boravak za osnovce sa pripremanjem domaćih zadataka i obrocima.
Za dan 328 potpisa
Prvog dana na peticiju ženske mreže G17 plus potpisalo se 328 Novosađanki. Ova organizacija pokušaće putem peticije i odborničkog pitanja da se izbori za drugu smenu i prilagođavanje rada vrtića sa radnim vremenom roditelja.
- Roditelj koji radi do 17 ili 18 sati dolazi u situaciju da ostane bez posla jer sa njega odlazi da bi u 17.30 uzeo dete iz vrtića pod pretnjom da će ga vaspitač prijaviti službi za socijalni rad za zanemarivanje deteta ukoliko se kašnjenje bude ponavljalo - kaže Ana Miljević, potpredsednik Ženske mreže GO G17 plus.
Čuvaju decu samohranih roditelja
U nekadašnjem vrtiću „Florens i Zvončica" radi udruženje koje pomaže hraniteljima i samohranim roditeljima. I to po ceni koja se dogovara jer, kako ovde kažu, mama koja prima 12.000 ne može da izdvoji ogromnu sumu. - Radimo i u tri smene jer samohrana mama koja radi kao lekar mora da ode i u noćnu smenu i nekome da ostavi dete. Tu su i roditelji koji rade subotom i nedeljom. Mi smo ovde za one koji bukvalno nemaju kome da ostave dete - priča Kristina Kopljan.
Anketa: Da li ste za duže radno vreme obdaništa?
Maja Božić
- Radno vreme bi se moralo produžiti što pre. Prabaka sam i teško mi je da do 16.30 dolazim po dete i čuvam je do 19 sati, dok mama ne dođe s posla. A ona izlazi ranije da bi me oslobodila obaveza.
Tamara Cvejanović-Kuran
- Apsolutno glasam za to da vrtići produže radno vreme. Izlazim ranije sa posla, bukvalno bežim da bih stigla po dete. Ljudi se snalaze kako znaju, dolaze bake, angažuju bebisiterke.
Stojanka Mitov
- Mislim da bi trebalo da se produži radno vreme vrtića jer roditelji rade do kasno, često i sama idem po unuku. Treba imati u vidu da rad sa decom zahteva strpljenje i da vaspitači ne mogu da rade ceo dan.
Petrana Odavić
- Uspevam da se uklopim u radno vreme, ali sam pristalica ove inicijative jer moji kumovi ne uspevaju da se organizuju. Ona radi do 16.30, on i kasnije, i zaista jedva uspevaju da se usklade.
Dragan Stančić
- Radim kao taksista, pa mogu da prilagodim radno vreme vrtiću, ali znam da se moji prijatelji pate. Angažuju bake da stignu, rade do 16 ili 17 sati, pa i kasnije. Njima bi odgovaralo da vrtići rade duže.
Dafina Smijulj
- Ja dolazim po unuku jer moj sin ne može da stigne pošto radi. Pošto oni rade do 19 sati, nama bi odgovaralo da vrtić bude otvoren bar do 20 časova. Zaista je to problem za mlade zaposlene roditelje.
