Izvor: Magyar Szó, 21.Jan.2015, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kanjiškom ataru njive pod vodom
Čak i duboki tragovi traktora na letnjem putu koji vodi u kanjiški rit daju razloga za brigu, ali je to sada mali problem u odnosu na više hektara neobranog kukuruza i šećerne repe koje su pod vodom. Na više mesta se vide tragovi vozila koja nisu mogla proći,a na drugim mestima su na krajevima oranica iskopani odvodni kanali, ali ogromnu količinu vode ovi kanali nikako ne mogu u potpunosti da odvedu. Gazde kažu da se ni oni,a ni starije generacije ne sećaju da su ikada zbog vode bili sprečeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << da izađu na njive.
Načelnik kanjiškog ogranka Vodoprivrednog preduzeća, Rudolf Erdeg, kaže da je bilo i kišnijih godina od prošle godine, ali je ključ problema u rasporedu vlage. „2010. godine je bilo više kiše, ali se voda drugačije rasporedila. Prošle godine je bilo 50, 60 posto više kiše nego što godišnje padne u proseku, što znači da je na našoj teritoriji umesto prosečnih 400 ili 600 milimetara, bilo 900 milimetara. Kiša, koja je padala u prvoj polovini godine, je rezultirala povećanjem vode koja se zadržala na njivama. Drugi deo problema predstavljaju velike kiše koje su pale u septembru, kada je za mesec dana palo 170 milimetara vode. DTD se pridržava propisa određenih zakonom, ali bi stručnjaci morali izraditi strategije za vandrendne situacije”, kaće Erdeg.
„Prema zakonu naš zadatak je da u sistemu kanala održavamo nivo vode koja može da primi i svu vodu koja se sliva iz okoline. Zadatak vlasnika zemljišta bi bila da na 200 do 300 parcela u brazdama naprave kanale gde bi se voda mogla sliti. Mi nemamo prava da bez dozvole vlasnika kročimo na njive, mi to ne smemo uraditi”, dodaje Erdeg.
Gazdi, Robertu Rekeckom, u kanjiškom ritu je ostao neobran kukuruz. Trenutno čeka da se zemlja smrzne, jer bi onda mogao da obere rod. „Sa viših parcela smo uspeli da uberemo kukuruz, ali na niže delove, zbog stalnog prisustva vode, nismo mogli kročiti. Kada je prošlih nedelja zahladnelo, kukuruz je bio pod snegom, i zbog toga se zemlja nije mogla stvrdnuti toliko da možemo da radimo na njoj. A istovremeno gde smo trebali orati, tamo je zemlja bila zaleđena”, kaže Rekecki, koji procenjuje da je njegova šteta između 40 i 50.000 dinara, ali kaže da neke gazde imaju i mnogo veće gubitke. Tibor Balaž kaže da je njegova šteta mnogo veća. On nije uspeo uopšte da izvadi šećernu repu. „Od septembra ne možemo kročiti na zemlju. U proizvodnju sam uložio 150.000 dinara, a sad imam dug od 60.000 i prema šećerani. Samo sam na jednoj njivi uspeo obrati kukuruz, i to ručno, klipove smo iznosili u košarama. Ove godine sigurno neće biti roda, svi znaju da ovu tvrdu zemlju u ritu ako ne uzoremo u decembru i ne vredi orati”, kaže Tibor Balaž.
Gazde su inicirale da im opština oprosti barem daljnje troškove, kao što je na primer odvod vode.
Član saveta lokalne samouprave zadužena za poljoprivredu, Monika Halas, je izjavila da, pored kanjiških, štetu trpe i njive u adorjanskom, martonoškom i horgoškom ataru. „Lokalna samouprava Kanjiže je prosledila molbu šećerani da dozvoli otpis dugova proizvođača ili da im barem omogući rebalans kreditnih dugova. Odgovor ćemo dobiti kada fabrika proceni ukupnu štetu. Od pokrajinske Vlade smo tražili poništavanje odluke o plaćanju odvoda vode. Za petak smo organizovali forum gde ćemo zajedno sa gazdama i nadležnima iz DTD-a pokušati naći rešenje za probleme”, kaže Halas.
