Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Maj.2020, 06:19

U Africi pronađeni fosilizovani otisci ljudskih stopala stari 10.000 godina

Na stotine fosilizovanih otisaka stopala ljudi pronađeno je u Africi. Naučnici veruju da će na osnovu ovog otkrića moći da utvrde kakav je život postojao u zajednicama ljudi iz tog vremena. Snimci stopala pronađeni su u gradu Engare Sero u Tanzaniji. Istraživači su procenili da su pronađeni otisci starosti deset–dvanaest hiljada godina.

Pronađeni fosilizovani ostaci ljudskih stopala predstavljaju najveću kolekciju fosilnih otisaka koji su do sada pronađeni u Africi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Istraživači pretpostavljaju da otkrivenih 408 otisaka stopala, koje čini 17 različitih tragova, pripada odraslim ženama, kojih je bilo 14, zatim odraslim muškarcima, bilo su dva, i jednom maloletnom detetu muškog pola.

„Otisci stopala nađeni u vulkanskom mulju datiraju iz peroda između 5.760 i 19.000 godina, kada se taj vlažni pepeo osušio i očvrsnuo kao beton“, rekao je Kevin Hatala, autor studije i docent biologije na Univerzitetu Katam u Pensilvaniji.

Autor studije dodaje da je površina otisaka veoma otporna. Ali ova površina je bila zakopana i drugim slojevima sedimenata, koji su pomogli da se formiraju zaštitni slojevi koji su površinu štitili hiljadama godina. Otisci stopala nalaze se na mestu Engare Sero, južno od jezera Natron, u severnoj Tanzaniji.

„Primetno je da se lokalitet koji čuva najobilniji sastav homininskih otisaka koji su trenutno poznati iz Afrike nalazi na oko 100 km [62 milje] od mesta Laetoli, čuva i najranije pouzdano pripisane homininske otiske“, napisali su autori u studiji.

Lokalitet su otkrili pripadnici lokalne zajednice Masai, a ove informacije su podelili sa konzervatorima još 2008. godine.

Oko 56 otisaka ljudi bilo je vidljivo na mestu 2009. godine, kada je istraživački tim stigao zahvaljujući prirodnoj eroziji. Iskopavanja koja su vršena između 2009. i 2012. godine otkrila su ostalo. Svih 17 osoba kretalo se istom brzinom hodanja u pravcu jugozapada.

To su tragovi drevnog ljudskog ponašanja. Fosilizovani otisci stopala jedinstveni su jer mogu sačuvati potencijalne dokaze o ljudskom ponašanju i aktivnostima.

„Otisci stopala čuvaju neverovatne prozore u prošlost, kroz koje možemo direktno posmatrati snimke ljudi koji se kreću njihovim pejzažima u određenim vremenima. Oni mogu da nas informišu o tome kako su se brzo kretali ljudi, kuda su krenuli, koliko su im velika stopala i ponekad mogu li ljudi koji su ih napravili da putuju u grupama. Sa tako bogatim detaljima direktno možemo posmatrati ponašanje, nešto što je veoma teško uraditi s drugim oblicima podataka“, rekao je Hatala.

Da bi stekli uvid u informacije koje se nalaze u okviru otisaka stopala, Hatala i njegove kolege proučavali su veličine, razmake i orijentacije otisaka stopala. Razmak i orijentacija mogu deliti brzinu i smer nečijeg kretanja, dok veličina može da se koristi za procenu ko je napravio tragove.

Veb mesto stopala Engare Sero nalazi se u Tanzaniji, gde se čuva najmanje 408 otisaka ljudi. Erupcija vulkana Oldoinio L'Engai, u pozadini, proizvela je pepeo u kome su sačuvani otisci stopala, tvrde istraživači.

Oni su mogli da uporede te podatke sa podacima stopala živih ljudi kako bi odredili koji otisci verovatno pripadaju odraslima, maloletnicima, muškarcima i ženama, dodao je Hatala.

"Pomoću ovih procena uspeli smo da dobijemo detaljnu sliku o tome ko je putovao ovim prostorima, kako se kretao i da li je možda putovao sam ili u društvu", rekao je Hatala.

Ovi podaci su takođe upoređeni sa obrascima modernih društava lovaca i sakupljača da bi se razumeli potencijalni scenariji povezani sa tim grupnim otiscima. I shvatili su da su retko velike grupe odraslih ženki putovale zajedno bez pratnje odraslih mužjaka ili dece.

„Jedan od scenarija u kojem se primećuje ovakva grupna struktura je tokom kooperativnih aktivnosti hranjenja, u kojima se nekoliko odraslih ženki hrani zajedno, možda u pratnji jednog ili dva odrasla mužjaka tokom određenog dela tog vremena“, rekla je Hatala.

„Dojenčad se može prevesti, ali će mala deca koja su dovoljno stara da hodaju često zaostajala umesto da učestvuju u aktivnostima krmljenja.“

Oni su verovali da je to slučaj ovde, sa više žena koje su hodale istom brzinom i u istom smeru kao što su to učinila dvojica muškaraca i mlađi muškarac.

Ovo sugeriše da je rad podeljen na osnovu pola u drevnim ljudskim zajednicama, a žene su se hranile dok su ih pratili muškarci. Slično je sa modernim ponašanjem društava lovaca i sakupljača Ache i Hadže u Paragvaju i Tanzaniji.

Hatala i njegove kolege otiske stopala smatraju „mučnim snimkom“, nudeći prozore u anatomiju, kretanje i ponašanje u grupi, što predstavlja dodatak fosilnim podacima. Podaci o fosilima skeleta takođe su retki u ovoj oblasti, što otiske stopala čini još itrigantnijim.

Takođe su pronašli dokaze o tragovima zebre, antilope i bivola 18 milja jugozapadno.

„Znamo da su ove životinje živele na istom predelu kao i ljudi koji su na istoj površini stvarali otiske stopala“, rekao je.

Bilo je dodatnih šest tragova onih koji su se kretali severoistočno, ali istraživači ne veruju da pripadaju jednoj grupi koja putuje zajedno.

„Nadamo se da će naša studija motivisati buduća istraživanja koja bi mogla da poboljšaju naše sposobnosti da koriste ove zadivljujuće snimke za rekonstrukciju dosadašnjeg ponašanja. U Engare Sero, naš fokus se preusmerio na očuvanje lokaliteta. Pre nego što iskopamo dalje, želimo da sarađujemo s vladom Tanzanije kako bismo razvili dugoročni plan očuvanja, tako da je mesto i dalje dostupno mnogim generacijama koje dolaze“, zaključio je Kevin Hatala, autor studije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...