Izvor: Blic, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turisti sami stižu u Karlovce
Nadaleko čuveni Sremski Karlovci, svojevrsni grad-muzej, sa patrijaršijskim dvorom, 16 manastira i mnoštvom zgrada pod zaštitom države, ne uspeva da svoje prirodne potencijale i istorijske spomenike unovči na pravi način.
Meštani kao glavni razlog navode to što grad nema adekvatnu marketinšku promociju, industrija ne radi, a da bi se razvio turizam potrebno je da se više malih privatnika udruži. Veliki problem je i to što većina mladih u potrazi za boljim poslovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odlazi u Novi Sad.
Posle II svetskog rata Sremski Karlovci su bili praktično zaboravljeni. Kako su nam rekli u Turističkoj organizaciji povećano interesovanje počinje krajem devedesetih godina. Danas su najčešći gosti, pored ljudi iz cele Srbije, Slovenci, koji jedini dolaze u većim organizovanim grupama.
- Mogu ceo dan da vodim turiste po gradu i da im ni u jednom trenutku ne bude dosadno. Na svakom ćošku se nalazi poneka institucija koja je imala neku značajnu ulogu u istoriji. Posetioce uglavnom vodim u obilazak grada, posetu patrijaršijskom dvoru, Kapeli mira i Karlovačkoj gimnaziji - priča Milena Stanić, vodič iz Turističke organizacije Sremski Karlovci.
Prema njenim rečima, samo ove godine registrovanih turista je bilo oko 30.000, a procenjuje se da je broj neprijavljenih oko 10.000. U poseti ostaju najčešće samo jedan dan, jer više organizovanih grupa u isto vreme nema gde da prespava.
- U Sremskim Karlovcima, za smeštaj turista rade samo dva hotela i dva privatna pansiona. Ukupno imaju oko 250 kreveta, i to nije dovoljno. Zato kad nam dolaze veće organizovane grupe, kao što su ekskurzije, ostanu svega nekoliko sati i odlaze za Novi Sad, gde i troše najviše novca - objašnjava naša sagovornica.
Osim crkava i istorijskih objekata, turisti u okolini Karlovaca mogu da posete i Stražilovo, Dvorsku baštu i Etnosalaš ili da dođu na neku od mnogobrojnih manifestacija kao što su Berbanski dani ili Karlovačke božićne svečanosti. Međutim, neke od tih lokacija su prilično zapuštene. Tako, na Stražilovu čak i ne postoji nijedan ugostiteljski objekat u kojem može da se ruča ili popije piće.
- Do sada je postojao problem vlasništva između Sremskih Karlovaca i Nacionalnog parka Fruška Gora. Problem je nedavno rešen upornošću predsednika opštine i nadamo se da će se uskoro Stražilovo urediti i restoran početi da radi - kaže Milena Stanić.
Za ovogodišnji investicioni plan Sremski Karlovci raspolažu sa 200 miliona dinara iz opštinske kase, uz 700.000 evra za tu svrhu iz Nacionalnog investicionog plana. Prema rečima Milenka Filipovića, predsednika opštine, to nije dovoljno za sve radove, ali nadaju se i sredstvima iz raznih fondova kod kojih su konkurisali sa 26 projekata.
Vinski turizam
Sremski Karlovci su poznati i po velikom broju malih porodičnih vinarija. Većina njih proizvodi samostalno i izlaže na raznim svečanostima i manifestacijama, ali za neku ozbiljniju prodaju neophodno je da se udruže. - Trenutno postoji samo zadruga "Bermet" koja ima 18 članova i udružili smo se da bi naše vino bermet dobilo geografsko poreklo. Međutim, svesni smo da ako želimo veću proizvodnju i prihode, moramo još mnogo toga da sredimo, a potrebna nam je i pomoć države - kaže Žarko Jovanović, jedan od proizvođača vina.
Uskoro i pristanište
Direktor ugostiteljskog kompleksa "Dunav" Jovan Adžić je jedan od retkih koji je siguran da će se ulaganje u turističke objekte u ovoj opštini isplati. On kaže su njegova ciljna grupa Beograđani koji se uvek vraćaju na mesta gde su bili lepo dočekani i dobro usluženi.
- Mislim da je nova grana turizma za ovu oblast rečni turizam. Zato mi trenutno gradimo pristanište, ali i hostel za đačke i studentske eskurzije - priča naš sagovornik.
Po njegovom mišljenju, jedan od problema za razvoj turizma je komplikovana papirologija ali i nedostatak školovanih kadrova. U Karlovcima ne postoji nijedna turistička škola, deca odlaze u Novi Sad, pa tamo kasnije i ostaju da rade.
