Izvor: Blic, 30.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tukao me i dok sam dojila dete
NOVI SAD - Noćima sam spavala obučena kako bih mogla istog momenta da pobegnem iz stana ako bi krenuo ponovo da me bije. Strašnije od batina je bila samo činjenica da sam osećala da već počinjem da se mirim sa takvim životom - počela je priču B.P. (29), žrtva nasilnog supruga, koja je posle dve godine konstantnog zlostavljanja našla izlaz sklonivši se u Sigurnu kuću u Novom Sadu.
Sklanjajući kosu sa lica i nervoznim osmehom prikrivajući borbu sa suzama, B.P. se, u retrospektivi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svog privatnog pakla, vraća na sam početak. Romantična ljubavna priča između nje i supruga, koga je u svojoj ispovesti nazvala „Goran", trajala je svega godinu dana.
- Ni ne sećam se kad sam se zaljubila u njega. Valjda me privukla njegova ćutljivost. Nažalost, ubrzo sam shvatila da se iza toga krio nasilnik kome je bila potrebna meta za sav sakupljeni bes. Bar jednom mesečno sam bila na udaru njegovih pesnica, šamara, nogu. Često nisam ni znala šta je povod - kaže B.P.
Od nasmejane i vesele devojke kakva je, tvrdi, uvek bila, postala je ćutljiva, nesrećna, razočarana i prerano sazrela žana.
- Još jedna šansa, još jedan pokušaj - objašnjava zašto je prelazila preko uvreda i svakodnevnih pretnji, paleći još jednu cigaretu.
Kao i većina zlostavljanih žena, pokušavala je da opravda to što je muž tuče. Kaže da je te 2003. godine „Goran" izgubio majku koja je bolovala od raka, a zatim mu je, godinu dana kasnije umro i otac.
Oboje je, kako tvrdi, upravo ona negovala u poslednjim mesecima života. „Goran" se povukao u sebe. Neplanirana trudnoća obradovala je samo nju, a od njenog muža napravila zver.
Zbog zdravstvenih problema, B.P. je nekoliko puta nedeljno primala injekcije za održavanje trudnoće.
- Svaki put kada sam se vraćala iz ambulante, uletao mi je u kupatilo, ma šta radila unutra. Pitao bi me sa koje strane su mi davali injekciju tog dana, kako bi znao sa koje strane da me udara - priča B.P, ne pokušavajući više da zadrži suze.
- Tvrdio je da dete nije njegovo, da će ubiti i mene i njega ako ga rodim. Međutim, nisam imala ni snage ni srca da odem na pobačaj, a i nadala sam se da kada ga vidi, kada se uveri da je njegovo, da će se promeniti. Nažalost, u ovoj priči sam se samo ja promenila. On neće nikada... - uverena je B.P.
Dolazak deteta je, kako tvrdi, dodatno narušio rutinu u kući na kojoj je „Goran" insistirao. Danima nije izlazila iz stana, a on je obavljao sve nabavke u vezi sa kućom. Sve češće su dolazili dani kada je i novac za hranu izostajao.
- Jednog popodneva, u periodu kada se obavezno odmarao, beba se rasplakala. Imala je svega mesec dana i grčeve u stomaku. Nisam uspevala da je smirim. Uleteo je u sobu i s vrata počeo da me udara pesnicama i nogama, urlajući da ga je plač probudio, da sam nesposobna majka koja ne ume da umiri svoje dete. Zatim je izašao iz sobe - kroz plač priča B.P. Ona dodaje da je tada shvatila da stvari mogu poći na gore.
- Ležala sam na krevetu, jedva se pomičući i dojila bebu. Vratio se sa metalnom šipkom u ruci i počeo da me udara. Počela sam da ga preklinjem da prestane, bar zbog bebe. Udario me je pesnicom po čelu i izašao napolje. To veče sam izgubila mleko. Hranila sam ga čajem i vodom - jedva je izgovorila.
Izlaz za Vojvođanke
B.P. je iz braka punog nasilja izašla upravo zahvaljujući nasilnom suprugu, koji ju je u napadu besa u jednom momentu izbacio iz stana i podneo zahtev za razvod. Poslednjih nekoliko meseci se nalazi u Sigurnoj ženskoj kući, zajedno sa još sedam zlostavljanih žena. Jedna od njih, majka četvoro dece, bila je 30 godina žrtva brutalnog supruga. Ova ustanova zbrinjava žene i decu iz cele Vojvodine, kojima je na raspolaganju tim psihologa, pedagoga i socijalnih radnika. Sve žrtve nasilja mogu se javiti ovoj ustanovi na broj 021/646-57-46.
.jpg)
