Izvor: Magyar Szó, 14.Jun.2015, 20:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trebaju sveobuhvatna rešenja
Želimo da ustav detaljnije i tačnije reguliše pravni status nacionalnih saveta, odnosno da deo koji se odnosi na autonomiju Vojvodine bude precizniji i da da više ovlašćenja pokrajini, u cilju da ta ovlašćenja ne bi mogla neka buduća parlamentarna većina da menja jednim potezom – izjavio je za „Mađar so“ Balint Pastor, šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u vezi vesti da je ovih dana formiran pododbor radne grupe koja se bavi restrukturiranjem srpskog političkog sistema, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << a u kojem svog predstavnika ima i SVM.
Balint Pastor je objasnio da je podgrupa četvoročlana grupa koja održava veze sa poslaničkim grupama, vanparlamentarnim strankama, strukovnim udruženjima, predstavnicima nauka i civilnim organizacijama. Sve predloge koje dobije na javnom saslušanju ova podgrupa će predstaviti akcionoj grupi koja će odlučivati o redosledu tema koje će se naći na stolu parlamentarne grupe, koja radi na restrukturiranju srpskog političkog sistema.
- Tu će biti više mogućnosti da pitanja, od velike važnosti za mađarsku nacionalnu manjinu, akciona grupa u većoj meri uzme u obzir i da se mogućnosti ne sužavaju na činjenicu da mi na sastancima akcione grupe objasnimo šta želimo preformulisati u vezi političkog sistema – ukazao je vođa poslaničke grupe SVM-a, dodajući da je prema prvobitnoj ideji podgrupa trebala da broji tri člana koje bi delegirale tri najbrojnije poslaničke grupe, ali je predlog SVM-a omogućio da i najbrojnija manjinska frakcija učestvuje u radu.
Javna saslušanja će početi 17. juna, a SVM će svoje predloge predstaviti 22. juna.
– Mislimo da bi se trebalo početi sa promenom ustava, odnosno promenom pojedinih njegovih elemenata. Ustav je u svakoj državi najvažniji pravni akt, te svi drugi akti trebaju biti u saglasnosti sa njim. Naravno iz perspektive stabilnosti nije dobra suviše česta promena ustava, ali ako uzmemo u obzir način na koji je važeći ustav usvojen 2006. godine, da se to dogodilo suviše brzo, da nije bilo nikakve javne ili stručne rasprave pre usvajanja, onda nije čudno što su u tekstu ustava ostale nelogičnosti, greške koje se moraju ispraviti. Mislimo da se ustav treba pregledati detaljno, iz rečenice u rečenicu i da se tako trebaju i greške ispravljati. Nedopustivo je, na primer, da ustav meša pojam vlasnika i vlasništva, ili da isto pitanje dva različita pasusa ustava tretiraju na potpuno različite načine – kaže Pastor.
Šef poslaničke grupe SVM-a se osvrnuo i na inicijativu Srpske napredne stranke prema kojoj bi se broj poslanika u parlamentu trebao smanjiti sa 250 na 150.
- Ustav broj poslanika u republičkom parlamentu određuje da ih bude 250. Ako neko to želi menjati, automatski se otvara pitanje promene ustava. Mislimo da se ustav mora menjati iz više razloga, a ne samo zbog određenog broja poslanika. Da ne govorimo o tome da ukoliko se ova tema otvori, postoji više pasusa ustava koje su u uskoj vezi sa pitanjem broja poslanika, tako da bi se i ti pasusi trebali menjati. Na primer, propisi koji se odnose na interpelacije, koje su jedne od tehnika kontrole vlade koju vrši parlament. Interpelaciju prema ustavu može da preda 50 poslanika. Ukoliko se smanji broj poslanika u parlamentu, mora se smanjiti i broj koji je potreban za predavanje interpelacija. Pitanje ustavnosti pojedinih zakona može inicirati 30 poslanika u slučaju već prihvaćenih, ali još ne važećih zakona, pa bi se i u ovom slučaju morao smanjiti broj potreban za inicijativu ustavnosti. Ove promene bi dale pravo na dalje promene i izmene, na primer, trebao bi se smanjiti broj poslanika na pokrajinskom, odnosno opštinskom nivou. Iako se čini da je smanjenje broja poslanika popularno, u heterogenoj sredini kao što je Srbija, bilo bi prilično neodgovorno smanjiti broj poslanika na način da se određene društvene grupe, koje su do sada imale predstavnike u parlamentu, ostave bez predstavnika.
- Trenutno se najveće razlike u mišljenju pokazuju u činjenici da prema mišljenju većine frakcija samo zakoni trebaju da se menjaju, a da se ne treba dirati ustav. Ubeđen sam da se taj proces sme započeti samo ako rezutat promena dobijemo sveobuhvatna rešenja koja će ispraviti greške koje je vlast 2006. učinila tokom usvajanja ustava – ukazao je Balint Pastor.
