Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Feb.2021, 20:30
Tradicionalni svinjokolj u Vajskoj
Nekadašnji način života podrazumevao je da se u okviru jednog domaćinstva proizvodilo skoro sve što je potrebno za hranu i odevanje. U prodavnicama se kupovalo samo ono što se nije moglo napraviti ili proizvesti. Tako su i svinjokolji bili način da se obezbedi hrana, ne samo za zimu, već i za vreme kada počnu poljoprivredni poslovi, kada je cela porodica bila na njivi.
Prikaz tradicionalnog svinjokolja u Vajskoj priredila je Hrvatska kulturna udruga "Antun Sorgg" iz Vajske.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Dvorište puno ljudi, katlanka koja se dimi, majstori spremni za posao. Tako je izgledalo dvorište Šokačke kuće Hrvatske kulturne udruge "AntunSorgg" u Vajskoj. Baš kao nekada kada je svinjokolj bio jedan od najvažnijih poslova u godini. Kao nekada kada je to bila prilika da se pomogne komšijama, prijateljima. Kao nekada kada se sa poslom nije žurilo, jer osim rada bilo je važno i druženje.
"Nisu ljudi žurili. Moglo se završiti za jedan dan, ali kobasice su uvek ostavljene za naredni dan. Samo se pravilo malo kobasica da se proba, da se pripremi za večeru koja je bila za sve koji su pomagali", kaže Ivan Šimunović.
"Obično se to zimi radilo kada nema velikih poslova. Bio je to veliki događaj koji je bio i prilika da ljudi pomognu jedni drugima, da se okupe", kaže Mladen Šimić, predsednik HKU "Antun Sorgg".
Svinjokolj je bio važan događaj jer je to značilo da će porodica ne samo tokom zime, već i u sezoni poljoprivrednih radova imati dovoljno hrane.
"Trebalo je biti, ako je bilo mogućnosti, dobro utovljena svinja. Moj pokojni deda govorio je treba biti svinja od tri velika petka, što je bila svinja od oko 300 kilograma, a ne kao danas svinja hranjena šest meseci", kaže Ivan Šimunović.
"Pravile su se kobasice, kulen, kulenove seke, čvarci, jer nije se moglo otići u trgovinu i kupiti. Posao je nekada takav bio, išlo se na njivu i nije se moglo na njivi kuvati, već se nosilo od kuće, domaće", kaže Krunoslav Šimunović, organizator svinjokolja.
Od svinje se nekada koristilo sve. Čak i svinjska dlaka koje se otkupljivala i od koje su se pravile četke. Nadeva je bilo taman toliko koliko je bilo creva od jedne svinje. Creva se nisu kupovala već čistila.
"Moraš naućiti razdovjiti creva. Prvo se peru, debela, pa tanka, zatim stružu. Na stolu, nožem. Kada je sve gotovo creva za krvavice i švarglu stavljala su se u sirće, so i crni luk da se izvuče miris", kaže Neveka Šimunović.
Dok se čekao ručak i pečeno sveže meso i kobasice za majstore su se pripremale krofne.
"To se uvek radilo, još od starih, od naših baka. Krofne se pripremaju pre ručka za majstore da ne čekaju gladni ručak", kaže Bežika Balić.
Više pari složnih ruku i uz razgovor posao su priveli kraju za jedan dan.
Organizatori su ovoga puta odustali od šunki i sanine, jer priprema za dimljenje znači da meso mora nekoliko nedelja biti usoljeno, a to se ne može raditi na izmaku zime.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
