Izvor: Blic, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Televizija bez vojvođanskog identiteta
NOVI SAD - Radio-televizija Vojvodine, iako je javni medijski servis, malo pažnje posvećuje zbivanjima u pokrajini, pokazao je monitoring Novosadske novinarske škole. Teme iz Vojvodine nalaze se tek na trećem mestu prioriteta, a apsolutni primat nad svim temama na RTV-u ima pitanje Kosova i Metohije.
Analitičarka medija Jovanka Matić je otišla i korak dalje s tvrdnjom da je „RTV još bliža konceptu nekadašnje državne televizije nego javnog servisa".
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << RTV ne opravdava svoj naziv, ni svoju misiju, jer ona postoji zbog specifičnosti i šarolikosti Vojvodine kao pokrajine. Dakle, postavlja se pitanje zašto bi građani Vojvodine plaćali pretplatu za program koji, sem što je vrlo niskog kvaliteta, tretira iste teme kao nacionalni javni servis - kaže za „Blic" Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Prema njegovim rečima, transformacija državne televizije u javni servis je proces pun porođajnih muka, „pa ne preostaje ništa drugo nego da stalno kritikujući i opominjujući menadžment pokrajinskog javnog servisa omogućimo rađanje pravog javnog servisa Vojvodine".
Na žalost, smatra on, uz sadašnji menadžment RTV i poteze koje vuče, kao i uređivačku politiku, to izgleda kao nemoguća misija.
- Jedan od glavnih razloga što se transformacija odvija vrlo sporo je to što je većina zaposlenih u godinama kada završavaju karijere. Nije, međutim, u pitanju samo ljudski faktor, nego i neopremljenost - tvrdi Dina Kurbatvinski Vranešević, direktorka Radio televizije Vojvodina, koja dodaje da je u proteklom periodu u ovoj kući zaposleno preko stotinu mladih i visokoobrazovanih kadrova.
Ona kaže da „prihvata i uvažava kritike upućene RTV-u", ali napominje da još nije urađen deobni bilans između RTS i RTV, zbog čega vojvođanska televizija ne može da raspolaže svojim vlasništvom, nego je podstanar u zgradi „Naftagasa". Takođe, kako navodi, veliki problem je u tome što domet RTV signala ne obuhvata celo područje Vojvodine.
- Što se tiče uređivačke politike, raskorak u načinu ponašanja je takođe teško napraviti. Shodno tome, menja se i koncept programa, ali ne tempom koji se od nas očekuje- ocenjuje Kurbatvinska Vranešević.
Prema njenim rečima, vojvođanski „Dnevnik" u 22 časa je pokazao da kada su dve trećine priloga iz Vojvodine, onda je i gledanost veća. Nakon što je RTV nabavila novi vozni park, direktorka smatra da neće biti većih problema da TV ekipe pokriju daleko više događaja širom pokrajine.
- A šta je učinila ista ta direktorka? Prvo što je uradila bilo je to da je za svoga pomoćnika dovela Miladina Jovića, direktora nekadašnje RTV Priština, koji je postao alfa i omega programskog imidža vojvođanske televizije. Da li je Jović čovek koji će graditi novi imidž javnog servisa? Može li Jović koji je radio propagandu u vreme Miloševićevog režima na Kosovu, da razume Vojvodinu i sve njene specifičnosti? Ne mislim da može - kaže Dimitrije Boarov, član Upravnog odbora RTV-a, novinar i publicista.
Prvo što je urađeno na novoj RTV, prema njegovim rečima, bilo je uvođenje „Kosovske hronike".
- Nemam ništa protiv toga, ali ne verujem da to doprinosi pronalaženju identiteta kuće, a to je glavni problem transformacije u pokrajinski javni servis. Ukoliko je on imitacija Tijanićevog RTS-a, onda se postavlja pitanje njegovog postojanja - kaže Boarov. On zaključuje da je glavni problem ove kuće u tome što je ona i dalje „propagandna mašina", a rukovodeći ljudi ne shvataju da od pronalaženja identiteta kuće zavisi uspeh transformacije u pokrajinski javni servis.
Političke teme pola programa
Političke teme, kako je navela Jovanka Matić, zauzimaju 30 do 50 odsto programa RTV, dok su ekonomske i socijalne teme, koje građani ističu kao prioritet, „od tri do deset puta" manje zastupljene od političkih. Prema njenim rečima, teme iz kulture i obrazovanja zauzimaju tek dva do četiri odsto programskih sadržaja RTV-a. Ona je ocenila da ova medijska kuća ne neguje kulturu drugačijeg mišljenja i suprotstavljenih stavova i da je često pristrasna. Televizija Vojvodine ima tek 10 odsto priloga sa slikom, dok Radio Vojvodine ima tek sedam odsto priloga sa tonskim insertima što je, kako je ocenila Matićeva, nedopustivo u 21 veku.
