Izvor: Blic, 24.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taksu za drveće potrošili na azil
SUBOTICA - Od januara prošle godine primenju se takozvani zakon o auspuhu. Radi se o novcu koji vozači uplaćuju prilikom registracije vozila i on se odmah prebacuje na poseban račun lokalne samouprave. Taj novac zakonodavac je predvideo za poboljšanje kvaliteta vazduha i zemljišta, odnosno za nove zasade. Nažalost, prošle godine opština od prikupljenih miliona na svojoj teritoriji nije zasadila nijednu sadnicu.
Jožef Pinter, direktor „Rasadnika" odnosno podpredsednik goranske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizacije, uz pomenutu tvrdnju navodi i da su sredstva od skoro osam miliona dinara utrošena na azil za pse i druge komunalne aktivnosti. Fond za razvoj ekologije, po njegovim rečima, pražnjen je nenamenski.
Član opštinske vlade zadužen za ekologiju i zdravstvo Goran Stroparić, izjavio je „Blicu" da su ljutnje gorana samo delimično osnovane.
- Lani je na ime naknade za zagađivanje životne sredine na opštinski račun uplaćeno oko 11,2 miliona dinara, a ove godine, do početka jula, oko 6,5 miliona dinara. Istina je da lani nismo finansirali pošumljavanje i podizanje poljozaštitnih pojaseva, ali smo novac od ovih taksa iskoristili za druge aktivnosti koje se po zakonu i odlukama SO finansiraju iz budžeta lokalne samouprave, a koje su namenjene za zaštitu životne sredine. Moram spomenuti da smo tim novcem plaćali monitoring kvaliteta vode i vazduha, sanaciju stočnih groblja, gradske deponije, deratizaciju, dezinsekciju, kontrolu kvaliteta namirnica i druge aktivnosti - istakao je Stoparić.
Prema njegovim rečima, do danas su potrošena dva miliona dinara za izradu projektne dokumentacije. Od Instituta za nizijsko šumarstvo naručena je izrada plana pošumljavanja i podizanja poljozaštitnih pojaseva.
- Do kraja godine za pošumljavanje i poljozaštitne pojaseve biće obezbeđeno 25 miliona iz pokrajinskog fonda i lokalne samouprave oko pet miliona dinara. Plan je da za ove potrebe, u ovoj godini, podignemo zasade u vrednosti od 31 milion dinara.
Stoparić napominje da će i za sanaciju glavne gradske deponije biti izdvojena značajna sredstva, pa su primedbe gorana da lokalna samouprava ne vodi dovoljno računa o pošumljavanju donekle neosnovane.
- Mi kao gorani učestvovali smo u mnogim projektima u Vojvodini. Imamo kvalitetan materijal, ali za potrebe pošumljavanja u minulih deceniju i po od lokalne samouprave nismo dobijali sredstva vredna pomena. Imamo merne stanice kretanja peska i svi znaju da eolska erozija preti ovom regionu i da je neophodno svake godine pošumiti 250 do 300 hektara. Po evropskim standardima Srbija bi trebalo da ima 41 odsto zelenih površina, a sada je to samo 26 odsto. Mi razumemo i druge ekološke potrebe koje zakon propisuje, ali ne razumemo u dovoljnoj meri zašto se te potrebe ne namiruju i iz drugih eko fondova, nego sve ide na račun „auspuha" i zašto se štedi baš na sadnicama i drveću koje proizvodi kiseonik - napominje Pinter.
Podsetimo da je severoistočna strana Subotice zaštićena rastinjem ili šumama zasađenim pre skoro dva veka, kako bi se zaštitio grad od peska od mađarskih „pusti", međutim mesta za nove zasade ima bezbroj - pored puteva, kanala, raznih poljoprivrednih „ćoškova" i na mnogim drugim mestima. Gorani imaju planove, imaju valjane razloge da, gledajući digitalne karte i snimak opštine, a pozivaju se pri tom na Institut za nizijsko šumarstvo Vojvodine, upiru prst u lokalnu samoupravu ljuteći se što taksa iz „zakona o auspuhu" nije usmerena na pravu stranu.
