Izvor: Magyar Szó, 04.Mar.2015, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi imaju prava na kvalitetan udžbenik
Nakom što je 2009. godine ukinut monopol Zavoda za izdavanje udžbenika, liberalizam na tom polju je rezultirao time što udžbenici više ne zadovoljavaju zahteve učenika, već interese škola i profesora – izjavila je Zorana Lužanin, pomoćnik ministra za obrazovanje, tokom intervjua o novom nacrtu zakona o udžbenicima koji je na javnoj raspravi.
-Radi se o potpuno novom zakonu, raniji propisi, koji se odnose na ovu oblast se menjaju u 90 posto. Proteklih godina smo se morali suočiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << sa brojnim problemima i zbog toga je osnovni cilj nacrta zakona da za svakog đaka budu pristupačni kvalitetni udžbenici. Jedan od najvećih problema u prošlom periodu je bila pristupačnost udžbenika. Stručne škole su, sa jedne strane, teško dolazile do stručnih izdanja, pošto se radi o malotiražnim knjigama za koje se nisu mnogo interesovali ni izdavači. U nezavidnoj su poziciji bili i udžbenici na jezicima nacionalnih manjina. U Srbiji se trenutno nastava izvodi na osam manjinskih jezika. Na tom polju problem predstavlja i činjenica da je broj pripadnika ovih nacionalnih zajednica nejednak. Brojčano su najveće zajednice Mađara, Albanaca i Bošnjaka, a u slučaju udžbenika na ovim jezicima se susrećemo sa sasvim drugačijim problemima nego u slučaju hrvatske, rusinske, bugarske ili rumunske zajednice. U slučaju učenika sa hendikepom, suočavamo se sa trećom vrstom problema. A istovremeno se u slučaju udžbenika opštih predmeta na srpskom jeziku borimo sa isuviše velikim brojem izdanja.
- Da li je rešenje za ove probleme da se svake četiri godine raspisuju tenderi za odabir udžbenika?
– Da. Do sada smo malotiražna izdanja tretirali u četiri kategorije. U slučaju nacionalnih manjina, od izdavača udžbenika smo dobijali predloge samo u slučaju brojčano većih zajednica. Sa izdavanjem udžbenika na ostalim jezicima se, osim Zavoda za izdavanje udžbenika, niko nije bavio. Prema Nacrtu zakona udžbenici će se odobravati za četvorogodišnji period. Ovo će rešiti više problema; rešiće se pitanje pomoćnih izdanja, jer je na tom polju trenutno potpuni haos. Prema važećoj regulativi izdavači predaju rukopis ministarstvu za obrazovanje, a to mogu učiniti i na jezicima nacionalnih manjina. Može se desiti da u slučaju određene manjine niko ne preda predlog za udžbenik. U tom slučaju, škole u kojima se izvodi nastava na datom jeziku mogu birati iz kataloga udžbenika na srpskom jeziku. Izdavač određenog udžbenika je u obavezi da taj udžbenik prevede na jezik date nacionalne zajednice. Ista je situacija i sa udžbenicima učenika sa hendikepom.
- Može li se desiti da će velike škole imati uticaja na izbor udžbenika?
– Ne. U velikim školama je ista podela udžbenika kao i u manjima. Postoje škole gde u jednoj generaciji profesori propisuju različite udžbenike za razna odeljenja. Za očekivati je da će baš u velikim školama biti veliki problem izbor udžbenika, jer prema novom zakonu se isti udžbenik mora koristiti za dati predmet kod svih profesora u jednoj školi.
- Prema Nacrtu zakona ministarstvo će odrediti maksimalnu cenu udžbenika. Neće li to istisnuti manje izdavače sa tendera?
- Ne verujem, jer će izdavači izabranih udžbenika, bez obzira da li su veliki ili mali, morati štampati određeni broj primeraka i tako će moći napraviti finansijsku kalkulaciju za četiri godine. Pored toga zakon će sankcionisati namere davanja poklona izdavača, a i primanje poklona. Do rukopisa će moći doći bilo koja škola, a moći će ga i iščitati i vrednovati. To će rezultirati time da neće izdavači nuditi svoje udžbenike, nego će ih škole samostalno birati među udžbenicima. Moram da naglasim da u slučaju stručnih predmeta neće biti udžbenika, nego će učenici raditi iz priručnika koji odgovaraju standardima, a koji će biti pristupačni preko interneta za svakog učenika. Time se otvara mogućnost da priručnike predmeta, kod kojih je potrebno ažurirati podatke iz godine u godinu, profesori dopune i dorade.
- Da li je to prvi korak prema uvođenju elektronskih udžbenika?
– Sa elektronskim udžbenicima se bavi drugi deo Nacrta zakona. Nažalost, u postojećem sistemu udžbenici su najmanje namenjeni đacima, oni se pripremaju prvenstveno za profesore i roditelje. Zbog toga će, prema Nacrtu zakona, svaki izdavač biti dužan uz udžbenik dati i pomoćni materijal u elektronskoj formi, koji će razvijati samostalni rad i kreativnost učenika. Uključijemo u proces učenja i kompjuter, jer se radi o generaciji koja informacije prikuplja na ovaj način. To je prvi korak prema elektronskim udžbenicima, koji olakšava posao učenika jer neće biti potrebe za posebnim zbirkama zadataka, a i školska torba će biti lakša.
- Na kakve novine se može računati, u vezi besplatnih udžbenika?
- Do sad se zakon nije bavio ovim pitanjem, a sad je poseban pasus posvećen besplatnim udžbenicima. Učenici koji žive u teškim socijalnim uslovima moći će da dobiju besplatne knjige iz glavnih predmeta. Za to će biti odvojena posebna sredstva iz državnog budžeta, a biće odvojena i posebna sredstva i za štampanje izdanja sa malim tiražom. Tako će i manje nacionalne zajednice biti ravnopravne, a moći ćemo na taj način pomagati i učenike stručnih škola.
- Prema prvobitnim planovima odabir udžbenika je bio posao nacionalnih saveta. Da li se to menja?
– Da, menja se, jer se kod nacionalnih zajednica može pratiti koje udžbenike koriste škole. Odabir udžbenika će se vršiti po istom principu kao i kod većinskih škola. U katalog će dospeti udžbenici koje podrži najveći broj profesora. Podneli smo inicijativu ministarstvu inostranih poslova da stupimo u kontakt sa ministarstvima obrazovanja matičnih zemalja nacionalnih zajednica, da i oni prekontrolišu prevode udžbenika. Na taj način se može preduprediti eventualno loše korišćenje stručnih termina u udžbenicima na jezicima nacionalnih zajednica.
