Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Sep.2017, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više dece bez roditeljskog staranja
U Srbiji je sve više dece bez roditeljskog staranja. Kakva je situacija u Somboru i koliko su Somborci otvoreni za hraniteljstvo i usvajanje dece, ali i kakva je procedura za taj vid socijalizacije, istraživali su novinari Radio-televizije Vojvodine.
Hraniteljstvo ili porodični smeštaj je privremeni oblik zaštite dece koja ne mogu da žive sa svojim biološkim porodicama zbog toga što su roditelji sprečeni da obavljaju roditeljsko pravo. Da bi porodica postala hraniteljska, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << neophodno je da zadovolji zakonske uslove koji su propisani Pravilnikom o hraniteljstvu. U Centru za socijalni rad Sombor socijalni radnici su odlično organizovani po pitanju hranitelja i budućih usvojitelja dece.
Zanemarivanje ili zlostavljanje, bolest ili izdržavanje zatvorske kazne roditelja, samo su neki od razloga zbog kojih su deca primorana da budu smeštena u hraniteljske porodice. Hranitelji su ljudi humanog srca koji mališanima u svom domu obezbeđuju ljubav, podršku i normalno odrastanje. Gordana Vukadinović je dvanaest godina hraniteljka, ona vodi brigu o troje dece.
"Moja motivacija da budem hraniteljka je ta što sam odrasla u porodici, u kojoj je bilo šestoro dece. Ljubav prema deci me najviše motivisala da uz podršku moje porodice i Centra za socijalni rad da budem hraniteljka", izjavila je Gordana.
Loša životna iskustva praćena promenama smeštaja doprinose da veliki broj mališana u hraniteljske porodice dođe sa brojnim problemima.
"Nije bitno da li je dečak ili devojčica, sve su to deca.. Najviše problema je bilo sa dečakom tokom njegovog prilagođavanja. Uz veliku podršku stručnog tima Centra za socijalni rad mi smo to sve zajedno prevazišli. Taj dečak se sada nalazi pred fakultetom. Tokom njegovog školovanja bio je dobar đak, uspešan sportista", dodala je ona.
Dok su deca smeštena u hraniteljskim porodicama, Centar za socijalni rad radi sa biološkim roditeljima na osnaživanju roditeljskih kapaciteta.
"Svaka priča je priča za sebe i nosi i mnoštvo emocija. Trudimo se da budemo profesionalci i ako sve to osećamo, ali se trudimo da naše emocije ne pokažemo. Sam čin izdvajanja deteta iz porodice je stresan za dete i hranitelje. Sve je to velika nepoznanica za dete i roditelja, i ako se dete i hranitelj upoznaju, potreban je period adaptacije", saopštila je Snežana Baždar, magistar psihologije.
Hraniteljstvo i usvajanje dece bez roditeljskog staranja su najviši ispiti humanosti, stoga u Centru za socijalni rad kažu da će po ovom pitanju prihvatiti sve ljude dobrog srca na ovom plemenitom putu.
Pored hraniteljstva, sa druge strane je usvajanje dece bez roditeljskog staranja. U protekle dve godine usvojeno je dvoje dece.
"Usvojenje je trajni oblik porodične zaštite deteta čiji roditelji nisu živi, ili su lišeni roditeljskog prava, kao i ako su roditelji dali saglasnost da njihovo dete bude usvojeno. Postupak usvojenja podrazumeva procenu potreba deteta i procenu potencijalnih usvojitelja. Kada dete stekne status deteta koje je podobno za usvojenje Centar za socijalni rad je u obavezi da to dete prijavi Ministrarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji uvodi dete na jedinstvenu listu evidencije dece podobne za usvojenje za celu teritoriju Srbije. Takođe, Ministarstvo vodi i jedinstvenu registar potencijalnih usvojitelja koji mogu biti pojedninci, bračni i vanbračni partneri. Naše iskustvo je da potencijalni usvojitelji žele da usvoje zdravu decu, što nižeg kalendarskog uzrasta, a što je negde u skladu sa očekivanjima svakog roditelja koji očekuje svoje potomstvo. Budući usvojitelji izražavaju svoje želje u vezi pola i starosti deteta. Usvojitelji su spremni da usvoje i dete različitog pola u odnosu na njihovu želju, dok iskustvo ukazuje da starost deteta može biti razlog da usvojilac odbije da usvoji dete. Centar za socijalni rad je dužan da poštuje zakonski okvir u vezi odnosa godina u smislu da ta razlika ne može biti manja od 18 godina i veća od 45 godina", izjavila je dr psihologije Sandra Čačić.
Na teritoriji Sombora na porodičnom smeštaju zbrinuto je oko 60-oro dece u 40-tak hraniteljskih porodica, od kojih je 15 porodica srodničkih. U Centru za socijalni rad kažu kažu da im je važna promocija hraniteljstva, kao jednog od najboljih vidova zbrinjavanja korisnika bez porodičnog staranja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
