Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Feb.2015, 15:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve manje ovaca u Mokrinu

U okviru porodičnog gazdinstva Zavišić u Mokrinu, osnovna delatnost je ovčarstvo.

U porodici Zavišić poljoprivreda je ljubav, ali i ogroman rad koji se prenosi s generacije na generaciju. Uz pomoć i podršku supruge i sinova, Petar Zavišić je u tom poslu angažovan svakog dana, tokom 24 sata. Veća podrška države, redovne subvencije, kao i povoljniji krediti bili bi pravi podsticaj i za proširenje posla. Za mlade koji žele da ostanu na selu, dodela bespovratnih sredstava >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << značila bi uspešniji početak i dodatnu motivaciju.

Na mokrinskom jarošu nekada je bilo na hiljade ovaca. Danas, tek oko hiljadu. U banatskoj ravnici priroda je bila izdašna, ali je, izgleda čovek zatajio.

"Kad sam ja bio dete, u Mokrinu je bilo preko devet hiljada ovaca. Otac mi je pričao da su u vreme njegovog detinjstva Mokrinčani imali 22 hiljade ovaca. Danas, možda ima oko hiljadu ovaca, ne verujem da ima više", kaže Petar Zavišić, farmer iz Mokrina.

Tako nam svoju priču o ovčarstvu i stadu od preko 360 grla rase baura započinje Petar Zavišić iz Mokrina. Duga porodična tradicija nastavljena je u porodici Zavišić, a prodaja jagnjadi osnovna je zarada u zahtevnom i svakodnevnom poslu. Nesigurno tržište određuje uslove i – gubitke.

"Jaganjce prodajemo, samo se snalazimo sa prekupcima, nakupcima. Prošle godine sam utorio 150 komada šilježeta, kao dve hiljade će platiti klanica. Međutim, ni dinara do danas nisam dobio", priča Petar.

A cena od 2,5 evra, odnosno 300 dinara po kilogramu je, koliko-toliko realna - priča Petar.

"Da kažem, jeste realna cena. Ali, nije realna ako uporediš s cenama finalnih proizvoda. Ja idem po vašarima i vidim – hiljadu i 200 dinara je kilogram jagnjećeg pečenja. Pa, di to ima", kaže farmer iz Mokrina

Iako nema boljeg i lepšeg mleka i sira od ovčijeg, organizovanog otkupa nema, niti je cena adekvatna kvalitetu.

"Ima već 14 godina kako ja ne muzem ovce. Za čega, da me kidu, malo su me kidali za ovih mojih 60 godina", kaže Petar i dodaje.

"Pomuzem i imamo za nas kisela mleka, sira. Moju želju "isteram", kaže Petar Zavišić, farmer iz Mokrina.

Ovčija koža, kaže naš domaćin, najčešće se poklanja, ili, još češće - baca. Još kada se i vuna ne bi bacala, jer tu kvalitetnu sirovinu, nažalost, više niko neće. Ako kupci i naiđu, cena kilograma vune je 30 dinara za kilogram. A 200 dinara i 250 je cena šišanja ovaca. Pa s cenom vune može da se plati šišanje – za pola ovce.

Prošlogodišnje subvencije države, koje pripadaju i porodičnom gazdinstvu Zavišić, još nisu pristigle. I za neumatičena grla država može imati uvid, a umesto 7, bilo bi poštenije da svi dobiju po dve hiljade dinara subvencije – samo da pristižu na vreme. Porodičnu tradiciju Zavišića nastavljuju sinovi , a poseban odnos država bi trebalo da ima baš prema mladima.

"Ja bih preporučio ovoj našoj jadnoj državi, kakva je takva je, šta ćemo kad smo siromašni, da nekako iziđe u susret nekim kreditima i pomogne mladima. Mladima što hoće taj posao da rade, taj prljav posao neće svako da radi. Povoljni krediti, bespovratna sredstva značili bi mnogo. Ne moraju to biti milioni, ali svaka je pomoć – dobro došla", kaže Petar Zavišić, farmer iz Mokrina.

I dok smo uživali u palačinkama sa mokrinskim sirom, sjajnom receptu naše domaćice Gospave, priča nam Petar kako bi uz pomoć svojih sinovima posao mogao proširiti. Ali i da nije veliki optimista. Ipak, i kad je teško, ni zašta na svetu svoj posao ne bi menjao. Kaže, to što najbolje znam – to i radim. Pravi savet za mnoge.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...