Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Okt.2022, 15:18
Stres - savremeni ubica (AUDIO)
Stres kao negativno emocionalno iskustvo može da doprinese nastanku, pogoršanju ili održavanju određenih telesnih, kao i mentalnih poremećaja. Bolesti pod uticajem psihičkih faktora nazivaju se psihosomatske bolesti i zato se za njih često kaže da su to bolesti koje uključuju i telo i duh.
Iako se termin psihosomatski pojavio tek u 19. veku, razmišljanja o udelu psihičkih faktora u nastanku i lečenju bolesti stara su onoliko koliko je stara civilizacija. Još je Sokrat >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << smatrao da se telo ne može izlečiti ako se ne izleči duša, a Hipokrat da se ne može lečiti bolest ako se ne izleči bolesnik.
Ukoliko uzmemo u obzir da su navedene teorije o povezanosti mentalnog i telesnog tačne, postavlja se pitanje da li su sve telesne bolesti psihosomatske. Pomenuti autori, kao i drugi zagovornici holističkog lečenja na to pitanje bi odgovorili potvrdno, kaže za Radio Novi Sad docentkinja dr Milana Okanović iz Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.
Bilo je, kaže naša sagovornica, i drugačijih stanovišta, od onih koji smatraju da psihosomatske bolesti ne postoje, nego da bolesti nastaju isključivo kao posledica virusa, bakterija, toksina, te da lečenje podrazumeva samo medicinske intervencije, pa do teze prema kojoj su neke bolesti psihosomatske, a neke somatske. Njihov zastupnik bio je osnivač psihosomatike Franc Aleksander. On je smatrao da postoji 7 bolesti koje su psihosomatske, odnosno one kod kojih stres igra veoma važnu ulogu.
Stalno pitanje je kako i zašto nastaju psihosomatski poremećaji. Većina teorija je saglasna da im prethodi neka rana trauma, konflikt ili tenzija koja nije imala svoju psihološku elaboraciju, kaže dr Okanović.
A šta to čini osobu podložnom psihosomatskim bolestima?
Osim toga, neki kasniji autori su psihosomatsko reagovanje povezali sa pojavom koja se naziva aleksitimija. Ona podrazumeva nedostatak kapaciteta da se emocije iskažu rečima.
S obzirom na to da se psihosomatske bolesti dovode u vezu sa biološkim faktorima, traumama, konfliktima i negativnim emocijama, koje nisu obrađene, jasno je da je za adekvatno lečenje potrebna kombinacija i medicinskih i psihoterapijskih pristupa.
Kada je bolest u akutnoj fazi primat imaju medicinski pristupi u zbrinjavanju pacijenta, kaže dr Milana Okanović, dok se razne psihoterapijske strategije primenjuju kada bolest uđe u hroničnu fazu. Cilj je da se osoba pomeri iz uloge bolesnika u ulogu zdrave i stabilne ličnosti.
Zdravlje, dakle, nije stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, kako je to zvanično definisano, nego mora da uključuje ispravan put reagovanja, suočavanja i prilagođavanja na različite promene sa kojima se čovek stalno suočava, kaže dr Okanović.
Ona napominje da je i pandemija kovida-19 ostavila posledice po mentalno zdravlje, čije će i organske posledice, kao izvora stresa, biti evidentne.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
