Izvor: Blic, 19.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staze za slepe vode do bilborda
Odluka da se Futoška pijaca zastakli pleksiglasom i pretvori u staklenu baštu sa temperaturom za 10 stepeni većom nego napolju samo je poslednji primer na podužem spisku grešaka koje su gradske vlasti, urbanisti, projektanti i preduzeća angažovana za gradnju ili rekonstrukciju javnih ustanova ili saobraćajnica napravili u protekle tri godine. Neke od njih, poput postavljanja staza za slepe koje završavaju telefonskim govornicama, zaboravljanje drvoreda pri obnovi ulice ili izostanak rashladnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sistema u zatvorenoj pijaci lako bi mogle da se podvedu i pod rubriku „Verovali ili ne".
Jedan od najčuvenijih primera je zastakljivanje Limanske pijace u proleće 2007. godine. Kada se nakon radova pokazalo da su temperature unutra gotovo neizdržive, neko je primetio da bi to moglo da se reši naknadnim uvođenjem ventilacionog sistema. Ventilacija je uvedena, ali se prodavci i kupci i dalje žale na gotovo nepodnošljivu temperaturu. Upravi „Tržnice" i projektantima obnove Futoške pijace kao da iskustvo sa Limana nije bilo poznato pa su ponovili sličnu grešku, zbog čega zakupci tezgi ispod tek postavljenog pleksiglasa stavljaju šatorska krila i suncobrane da bi se zaštitili od bleštavog svetla i žale se na paklene vrućine, a kupci ne skidaju naočare za sunce. Smenjeni direktor „Tržnice" Saša Stevanović je u više navrata ranije izjavljivao da će firma „Omega", angažovana na obnovi pijace, posao završiti u ugovorenom roku, ali nije našao vremena da za „Blic" objasni čiji je propust u pitanju, kako je moguće da se greška sa Limana ponovi i kako će nedostatak biti otklonjen.
„Ko radi, taj i greši"
Rešenjem gradskih vlasti nekoliko puta u poslednje tri godine u Temerinskoj ulici postavljani su ležeći policajci, da bi nakon toga rešenjem saobraćajne inspekcije oni bili uklanjani. Na propis da se na regionalnom putu, čiji je Temerinska ulica deo, ne mogu nalaziti ležeći policajci potpisnici rešenja o njihovom postavljanju su se oglušili. Kolovoz u ovoj ruiniranoj saobraćajnici upravo se rekonstruiše novcem iz pokrajinske kase.
Možda i najveći „biser" gradskih projektanata i urbanista je pravljenja staza za slepe koje praktično nikuda ne vode, što se najbolje vidi na platou „Spensa". Staze za slepe tu „udaraju" direktno o telefonske govornice, reklamne table i druge prepreke. Nakon brojnih pokušaja da se dobije objašnjenje za taj propust, gradski urbanisti su u septembru 2005. godine objasnili da to zapravo „nisu staze za slepe, one tu nisu ni predviđene, nego su to dekorativni elementi". Ti „dekorativni elementi" pred „Spensom" stoje i danas.
Smenjeni direktor Zavoda za izgradnju grada Igor Mirović ne negira da je bilo propusta tokom izvođenja radova, ističe da je mnogo urađeno u gradu u proteklom periodu, i poziva se na poslovicu da - ko radi, taj i greši.
Projektanti ne izlaze na teren
- Ne može sve biti biti idealno i uvek mogu da se dese greške. Kada god smo ih uočili, mi smo ih potom i otklanjali. S druge strane, neke priredbe su samo stvar ličnog utiska. Eto, na primer za Limansku pijacu, jasno je da taj krov služi za zaštitu od kiše, vetra i snega, pri čemu u godini ima više takvih dana nego sunčanih - navodi Mirović.
On ocenjuje da bi grešaka bilo manje kada bi se projektovanje i izvođenje radova stavilo pod nadzor jedne institucije.
- U ovom momentu imamo „Urbanizam", čiji projektanti ne izlaze na teren, nego crtaju po planovima koji se često razlikuju od situacije na lokaciji, zatim nadzor nad radovima radi svako javno preduzeće za sebe, a ne kao što je ranije radio samo ZIG i konačno „Kat-Kom" (katastar komunalne infrastrukture) nije sređen pa se uvek ispostavi da ispod zemlje ima instalacija koje se po „Kat-Komu" tu i ne nalaze - objašnjava Mirović. On smatra da će, kada i projektovanje i nadzor budu u okviru jedne firme ili uprave, biti lakša kontrola radova i smanjen broj propusta, jer sada dolazi i do konfuzije pa se na kraju ne može uvek reći ni ko je tačno kriv za neku grešku.
Za komentar reimenovanog direktora „Urbanizma" Aleksandra Jeftića na pobrojane primere i primedbu direktora ZIG-a ostali smo juče uskraćeni.
Behaton proterao kontejnere sa ulica
Nakon popločavanja centra grada behatonom, odluke zbog koje brojni Novosađani i danas prigovaraju bivšoj gradskoj vlasti, uklonjeni su svi kontejneri. Zato sada ugostitelji i trgovci iz Zmaj Jovine i Dunavske ulice smeće gomilaju oko malih korpi. Slično se desilo i u nedavno otvorenoj Ulici braće Ribnikar. U njoj takođe nedostaju mesta za kontejnere i za sada nije poznato kako će se taj nedostatak rešiti.
Obnovili ulicu, zaboravili drvored
Rekonstrukcija Ulice cara Dušana rađena je iz nekoliko puta prošle godine, a završena je pre nekoliko meseci. Da bi radovi mogli da počnu, prvo je izvađen stari drvored, uz obećanje da će novo drveće biti posađeno. Ali, kada su radovi završeni, ispostavilo da je u neko u planu zaboravio da ucrta novi drvored, pa je on morao da bude dodat naknadno.
