Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2016, 09:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Tajna ministarskog cilindra

"Pobogu, Anka, pazite na taj cilindar, ta u rukama držite sudbinu Vlade Srbije", slavna rečenica Branislava Nušića izgovorena nedavno pred zagrebačkom publikom satiričkog teatra "Kerempuh", najpre je zaustavila dah, potakla uljudnu i distanciranu tišinu, a onda izazvala salve smeha u glavnom gradu Hrvatske. Jer je Nušićeva Anka, služavka u kući "mandarina Si-Po-Poa" iz čuvene "Gospođe ministarke" na ovo upozorenje reagovala baš poput zagrebačke publike.

Najpre se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ukipila, zabuljila u prašnjavi cilindar s mirisom vlasti i sredstva protiv moljaca, a onda proizvela bujicu plahovitih rečenica na svim jezicima naroda i narodnosti koji danas žive u Vojvodini. Predstava Radoslava Milenkovića koji je Nušićevu "Gospođu ministarku", zajedno s ansamblom novosadskog pozorišta, doveo u Zagreb još jednom je pokazala čaroban učinak smeha na ljude. U napetim političkim vremenima, u napetim danima prenapregnutih života ljudi u Hrvatsko,j mešavina rusinskog, mađarskog, srpskog, slovačkog, rumunskog i inih jezičkih negodovanja zbunjene posluge u kući "glavne persone", gospodina ministra Sime Popovića, delovala je kao onaj zaboravljeni "rajski plin". Smesa heliuma kojom su dentisti nekada umirivali svoje prestrašene pacijente na zubarskog stolici. Kući su odlazili bez pokojeg zuba, ali srećni, veseli, lagani...

Nušićeva gospođa Živana Popović to dobro zna, premda je umesto par zdravih zubi "namontirala" nekoliko veštačkih, u boji "ministarskog zlata". Koje se tako lepo slažu sa otmenom bojom nove fotelje u malom kućnom salonu sa koje ne sme da se skida plastična presvlaka... I kad se sve završi, onako tragično i komično u isti mah, kad se Dara i Čeda, ćerka i zet "mandarina Si-Po-Poa" snađu u tom ludilu koje je zahvatilo majka-Živku nakon što je pala još jedna vlada u Srbiji, brilijantna Lidija Stevanović u ulozi Živane izustiće iznemogla nevaljalom sinu:"Vuci mi se s očiju, sad vala možeš da razbijaš zube sinu engleskog konzula!". Isto će na kraju predstave reći i publici, samo u malo finijoj maniri. "A vi, šta još čekate, čime se naslađujete, nemojte da vam padne na pamet da me ogovarate kad odem. Bež'te kući i brinite svoje brige. Vratiću se ja, čim ovo ludilo prođe!" Predstava je prošla, ali su ljudi još dugo i dugo aplaudirali. "Pa to je sve isto", "sve kao i kod nas", "sve kao i danas", komentarisalo se u redu za garderobu malog zagrebačkog pozorišta pokojnog Fadila Hadžića, nekada "Jazavac", a danas "Kerempuh", koje godinama izmenjuje predstave i glumce sa novosadskim teatrom i njegovim ansamblom.

Ovu Nušićevu predstavu napisanu pred Prvi svetski rat, u aktuelnoj režiji Radoslava Milenkovića videlo je od premijere u januaru 2009. godine 14 hiljada ljudi širom sveta. Bilo bi nezahvalno nagađati da li je, recimo, publika na gostovanju u Švedskoj takođe pomislila "pa ovo kao da se kod nas dešava!", ali je sasvim sigurno da je antologijski Nušićev "počasni konzul iz Nikuaruagueaue", morao da nasmeje i ljude u čijoj zemlji ministri nemaju običaj da kupuju diplome i počasne doktorate bližoj i široj familiji. Kao što je u zagrebačkoj publici nasmejala, čudesnom glumačkom čarolijom obdarenog, Peru Kvrgića kad mu je prijatelj iz Novog Sada pred pozorištem na rastanku poručio:"Nema da brineš, kad odglumiš prvih sto godina, ostalo će da bidne samo!" Obojici su oči bile zamagljene istim glumačkim prahom, negde između nostalgije i srećnog trenutka u kome je ona nakratko postala stvarnost.

U toj stvarnosti ljudi u Hrvatskoj zamislili su se i nad dijalogom "svrgnute" "ministarke Živke" sa prethodnicom Dragom, svrgnutom pre nje, na isti način. "Ma ništa, gospa Draga, svašta ljudi pričaju, takva je čaršija, sve će to da se zaboravi!" "Jeste, jeste, u pravu ste gospa Živka, ali ja uvek kažem, čemu služe prijatelji nego da vas dostojanstveno napuste u teškim vremenima kako biste sami u njima mogli da uživate!" Tri dana nakon gostovanja novosadskog pozorišta u Zagrebu, rezultati izbora u Srbiji pokazali su da nijedna vlast ne može da odoli ovim rečenicama. Kako će izgledati nova vlada starog premijera Aleksandra Vučića u Beogradu i ona u Novom Sadu nije više priča koju bi u Zagrebu želela da priča Nušićeva Živana Popović. Jer ljudi u Hrvatskoj, kako je primetila, zaista imaju svojih briga. Pa su zaboravili da čestitaju izbornim pobednicima, ko god bili. Što rečnikom Branislava Nušića i Jovana Sterije Popovića nije "comme il faut" (kom il fo), ali ni "mil-ko-fo", kako su se francuskoj etiketi u skorojevićkim društvima izrugivali naši veliki satiričari.

Austrijanci su Srbima iza održanih izbora čestitali u par kurtoaznih rečenica ispisanih ćirilicom. Angela Merkel prva je u Evropi čestitala uz nadu da su i Srbija, i Vojvodina, i Kosovo, na evropskom putu. Samo je zagrebačka etiketa zaspala negde pod ministarskim cilindrom skorih visokih gostiju Srbije i Vojvodine. Šta da čestitaju kad još nisu sigurni ko je pobedio na izborima, reći će čelni ljudi vlasti u Zagrebu. A nisu sigurni ni da li su, iza evropskih telegrama, ta Srbija, Vojvodina i Kosovo, praktično već jednom nogom u Evropi ili su u regionu alias regiji? Evropa je nešto što zadnjih godina i kod ljudi u Hrvatskoj izaziva tešku pomutnju. Nikad ne znaš je li to neka zamaskirana Jugoslavija ili "druga domovina Prahrvata iranskog podrijetla" tek pristiglih iz Persije pre osvajanja Aleksandra Velikog. A regija, to je muka kakve nema! Veliko je zato pitanje gde to ubrzo putuje ministar spoljnih poslova Hrvatske, Miro Kovač koji je praktično zabranio ovaj izraz. Da li je Subotica grad u perzijskom carstvu Kira Velikog ili lepi gradić u Vojvodini koja je..., opet, pa sad, nisu još sigurni u diplomatskim krugovima zagrebačkog Zrinjevca,... regija u Evropi, "država u državi", region u Srbiji kao Istra u Hrvatskoj ili kontinent za sebe koji je istovremeno dovoljno prostran i gostoljubiv za sve ljude i sve definicije.

U drevnoj Kini, na čije "mandarine" u "Gospođi ministarki" aludira Branislav Nušić, takođe vladaju čudni običaji. Dok se tamo, kao i u starom Beogradu s početka prošlog veka, udane žene silom ponovo venčavaju sa, novom dobu bolje prilagođenim muževima, u Zagrebu ministri prvo odluče da ignorišu susede i ministarske kolege, a onda pakuju kofere da tamo reše stvar u četiri oka ili, kako je od Nušićevih vremena moderno reći, "tete a tete" (tet a tet). I baš kad povuku zatvarač na neseseru i spakuju putne papuče, eto ti izbora iz vedra neba. Pa nit' je više regija, nit' je država, nit' su naši, nit' su vaši, pa ti "budi popo čovek!" A služavka Anka se joguni na tim svojim "manjinskim jezicima" i neće da pomogne oko cilindra. Ni u teatru, ni u mandatu. A i publika se iza predstave opet zavukla u svoju distanciranu tišinu, pa ti putuj s kim i kako znaš!

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...