Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jul.2015, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: PPPP (1)
4P. Politika Podsticanja Propadanja Poljoprivrede. Ili, malo preciznije: Državno podsticanje propadanja poljoprivrede. Evo o čemu je reč.
Nedavno se u jednom društvu poljoprivrednika poveo zanimljiv razgovor. Žetva pšenice upravo je bila završena i po medijima su počeli da se objavljuju rezultati.
"PKB je ove godine ostvario rekordan prinos od 7,2 tone po hektaru" javljeno je iz ove kompanije. "Na našim njivama proizvedeno je 8,2 tona po hektaru", pohvalila se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i Delta.
To je bio povod da neko jednog među okupljenima pita: "Pavle, koliko si ti imao pšenice ove godine"? "U proseku oko 11 tona na 200 hektara, a bilo je i parcela sa 12, 13 tona", glasio je odgovor.
Drugi je, lalinski otežući, rekao: "Ta, mi ne merimo po hektaru, ali imao sam prosečno šest tona po jutru, a ponegde i 7-8 tona". Ako neko slučajno ne zna, to znači 10-11 tona po hektaru, jer jutro ima oko 0,6 hektara.
Uglavnom, da ne dužimo, za tim stolom nije bilo nikog ko nije imao bar za trećinu veći prinos nego pomenute velike kompanije. O tome, međutim, nije izvestio niko. Šta da se radi, kad paor nema pi-ar (PR).
Nije nam, naravno, namera da kritikujemo medije, još manje da omalovažavamo rezultate Delte i PKB-a, naprotiv, svaka čast, to je za 50 odsto iznad prosečnih prinosa u Srbiji. Želimo samo da kažemo da kompanije, i najveće, i najbolje, ipak ne mogu da se mere sa, takođe najboljim, tzv. individualnim poljoprivrednim proizvođačima, tj. seljacima.
Nije to nikakva naša, srpska ili vojvođanska specifičnost; tako je i u (poljoprivredno) najrazvijenijim zemljama. Ni najvećim svetskim agrarnim kompanijama, koje ostvaruju milijarde dolara ili evra profita, kao što su Pepsi u Americi ili Bunge u Nemačkoj, ne pada na pamet da se takmiče sa farmerima.
Naša država, međutim, kao da pokušava da dokaže ono što nikome nije uspelo, tj. misli da će dovođenjem velikih inostranih kompanija rešiti problem razvoja poljoprivrede.
Primer sa Al Dahrom to najbolje pokazuje. Ona je, zahvaljujući protekciji koju je imala kod Vlade Srbije, kupila 10.000 hektara najbolje vojvođanske zemlje. Danima su njeni emisari obilazili sela po Sremu, Banatu i Bačkoj, birkajući šta će da kupe. I uzeli su najbolje. Ali, oni danas tu zemlju uopšte ne obrađuju. Nego su angažovali lokalne poljoprivrednike da to za njih rade.
To ne znači, da ne bude zabune, da za "multinacionalke", i strane i domaće, u srpskom agro biznisu nema mesta. Ima, ali ne u tzv. primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nego u preradi i plasmanu; ne, dakle, na njivi, nego u fabričkoj hali i marketinškoj agenciji.
Naša država to ne razume. Ili se pravi da ne razume, svejedno.
Narednog četvrtka – nastavak ove priče.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
