Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Sep.2015, 11:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Izgubljene godine

Verovatno i pod uticajem Međunarodnog monetarnog fonda, koji je gotovo isključivo - ruku na srce, i razumljivo - vodio računa samo o fiskalnoj politici, monetarna, tj. politika Narodne banke Srbije ostajala je izvan pažnje javnosti. A daleko od toga da je sve u njoj bilo u redu. Naprotiv.

Već godinu i po dana NBS ne uspeva da vodi politiku koju je "zacrtala". Inflacija je, naime, već tačno 17 meseci manje-više daleko od cilja koji je NBS sama sebi postavila i koji, da podsetimo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za ovu godinu iznosi četiri odsto, sa dozvoljenim odstupanjem, gore ili dole, od 1,5 odsto. U julu, poslednjem mesecu za koji postoje podaci, međugodišnja inflacija je iznosila 0,9 odsto.

Ekonomisti već odavno upozoravaju da je monetarna politika nepotrebno prestroga i da je referentna kamatna stopa (kamatna stopa centralne banke, koja služi kao reper za kamatne stope poslovnih banaka) previsoka. Što za posledicu ima prenisku inflaciju.

Tek u poslednjih nekoliko meseci NBS počinje da nešto brže i odlučnije smanjuje referentnu kamatnu stopu. Ipak, ekonomisti predviđaju da će donja granica inflatornog cilja eventualno biti dostignuta tek pri kraju ove godine. To će, međutim, istovremeno značiti da je Narodna banka Srbije (gotovo) pune dve godine vodila (relativno) slabu monetarnu politiku.

Tu, budimo sasvim blagi, nedovoljno dobru politiku privreda Srbije skupo je platila. Ionako ogromnu besparicu, tj. srpski rečeno nelikvidnost, NBS je svojom restriktivnom novčanom  politikom dodatno povećala. Time su mnoga preduzeća dovedena na ivicu opstanka ili su gurnuta na onu stranu.

Takođe, na taj način mnogima je smanjen tzv. kreditni potencijal, odnosno mogućnost da pozajme novac od banaka, bilo za premošćavanje trenutnih teškoća, bilo za investicije. Zato imamo situaciju da banke "plivaju" u novcu, ali da kreditna aktivnost opada. Već dugo više novca ide iz privrede ka bankama, kroz vraćanje kredita, nego u suprotnom smeru, kroz novo zaduživanje.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, zaduženost privrede u avgustu bila je manja za 0,7 odsto nego u avgustu, a za 4,1 odsto manja nego na kraju prošle godine. Zaduženost preduzetnika na kraju osmog meseca bila je za čak četvrtinu manja nego na kraju prošle godine.

Bez kredita nema razvoja. Srbija će ove godine ipak ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda od oko pola procenta. I to se slavi kao veliki uspeh, mada time neće biti nadoknađen prošlogodišnji pad BDP-a koji je iznosio 1,8 odsto. Za iduću godinu se prognozira rast BDP-a od oko dva odsto.

Tako da će Srbija na početku 2017. biti tamo gde je bila na kraju 2013; imaćemo iza sebe, dakle, još tri izgubljene godine. Mnogo, čak i da nismo izgubili poslednju deceniju prošlog i prvu deceniju ovog veka.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...