Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Apr.2019, 09:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta su jeli naši preci u srednjem veku?

Šta su jeli ljudi srednjeg veka, da li su u ishrani koristili namirnice koje su nam i danas dostupne i kako su mesili i pekli hleb i druge proizvode od testa? Učesnici radionice u muzeju u Vrbasu, juče su mogli da dobiju odgovore na sva ova pitanja, ali i parče pite, pravljene rukom i pečene na ognjištu, na način kako se to radilo pre nekoliko vekova.

Način pripreme jela i izbor namirnica u srednjem veku bili su tema kulinarske radionice organizovane u gradskom muzeju u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Vrbasu. Najpopularnija hrana bila je pita koja se, pored vode, soli i masti, najčešće pravila od integralnog brašna od pšenice, ječma, ovsa i spelte, kaže Tamara Ognjević, stručnjak za ishranu srednjeg veka.

 "Mi smo se ovde u Vrbasu odlučili za jednu pitu sa sirom, jajima, spanaćem i sa zeljem. Stavili smo i sremuš... Nešto što je vrlo često, gotovo svakodnevno na stolu srednjevekovnog čoveka jeste takozvano ljuto zelje. To su različite vrste, pre svega, lukova, a u taj korpus spada i ren i neke vrste rotkve..."

Tamara Ognjević je dodala i da je način pripreme bio specifičan, sve se radilo ručno, bez aparata i pomagala koji su danas prisutni u kuhinjama.

"Takođe, pečenje pite i drugih jela, zahtevalo je i pripremu ognjišta, odnosno, loženje i tempiranje vatre, kako bi se jelo dovoljno ispeklo. Takođe, za pripremu hrane na otvorenoj vatri neophodno je bilo i adekvatno, keramičko ili glineno posuđe koje su najčešće žene ručno pravile," rekla je Ognjenović Tamara.

Kuvari srednjeg veka bili su veoma kreativni i snalažljivi u pripremi jela, a u to su se mogli uveriti i učenici kuvarskog smera Ekonomsko-trgovinske škole iz Kule koji su učestvovali u pripremi srednjovekovne pite. Profesor kuvarstva, Srđan Keravica, ističe da je za mlade buduće kuvare ovo iskustvo dragoceno.

"Verujem da je ovo jako interesantno iskustvo za njih, s obzirom da se prvi put sreću sa srednjovekovnim načinom ishrane i pripremanja jela. Namirnice koje su oni ovde koristili se u poslednje vreme vraćaju u savremenu ishranu, pa verujem da će im ova saznanja pomoći u budućoj profesionalnoj orjentaciji. S obzirom da se oni treniraju i obučavaju da rade na savremenim uređajima i opremi, dosta dobro su se snašli," rekao je Keravica.

U dvorištu Gradskog muzeja u Vrbasu pripremljeno je i improvizovano ognjište na kojem su se pekle pite koje su pripremili mladi budući kuvari, a posetioci muzeja imali su prilike i da probaju gotov proizvod.

Na predavanju se moglo čuti i da, suprotno uvreženom mišljenju, najnovija istraživanja pokazuju da je ishrana u srednjem veku bila raznovrsna. Srpski srednjovekovni čovek je svakodnevanu ishranu zasnivao na različitim žitaricama, pre svega prosu i ječmu i to najčešće u obliku kaše, a u velikoj meri su se koristili i mlečni proizvodi. Na srednjovekovnim gozbama bogatijih ljudi ili na svečanostima se jelo dosta mesa, posebno jagnjetine, a živinsko meso se koristilo retko, jer je živina bila važna zbog jaja. Zanimljivo je da, iako se obično smatra da su proja i pasulj srpska jela, stručnjaci objašnjavaju da su ona stigla kasnije, tek posle Kolumbovog otkrića.

Gastro heritolog, Tamara Ognjević, posebno je istakla činjenicu da je srednji vek poznavao današnji pojam ulične prodaje hrane i da su upravo slane i slatke pite bile veoma čest proizvod na tezgama pijaca srednjeg veka gde su se prodavale kao "brza hrana".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...