Izvor: Magyar Szó, 22.Jan.2016, 18:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta čini prijatnom kulturu u Vojvodini?
Danas 22. januara slavimo dan mađarske kulture. Na današnji dan je 1823. godine Ferenc Kölcsey završio pisanje Himne. I ovde, u Vojvodini se prisećamo ovog dana, jer je to i naš praznik. U vezi ovog značajnog datuma pitali smo naše značajne umetnike koji stvaraju na raznim poljima kulture šta za njih čini prijatnom kulturu u Vojvodini i šta im greje srce u vojvođanskom kulturnom životu.
Glumica Banka Livia: „U poslednje vreme me na Vojvodinu najčešće asociraju tvrđave >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << na granicama gde se šačica ogorčenih vojnika bori za opstanak. Među njima ima šačice fanatičnih „viteza kulture” koji još uvek veruju da bez kulture i umetnosti ne može postojati ni jedna zajednica, kao ni jedno društvo. Plaćenici su to, a ta plata je često nesigurna, kao pseća večera. Ipak… U mojim očima su oni heroji na koje sam ponosna. Želim da se nadam da će uvek biti takvih, i novih. Tada možda neće biti velikih problema.”
Laslo Šavelin, umetnički rukovodilac plesne grupe „Cirkalom” iz Bačke Topole: „Najbliže mome srcu stoji folklor i stvari koje se vezuju za narodni ples. Folklor je kompleksna pojava, pošto ujedinjuje muziku, ples, književnost, pa i istoriju, pogotovo ako pripremamo program koji ima književne ili istorijske konotacije, i naravno, tu i vizualnost ima značajno mesto. Ne radi se samo o tome da se penjemo na binu i da tamo nešto igramo. Uz folklor se vezuje narodna tradicija, običaji i značaj nošnji. Mi sada pripremamo svoj program za 15. mart koji će se ticati i književnosti i istorije. Folklor je važan deo mađarske kulture.”
Laura Peić Sagmeister, slikar: „Naši preci su meru postavili veoma visoko kada su određivali naše delovanje u kulturi. Tragom ostavštine Kostolanjija, Čata, Olaha, Hanđe i drugih velikih umetnika veoma je odgovoran zadatak biti učesnik savremene vojvođanske mađarske kulture. Zbog toga moramo svom snagom da se trudimo da zadržimo, eventualno i da povećamo nivo. To se odnosi i na stvaraoce i na takozvane konzumente kulture. Bilo je ovde često teških perioda, ali mislim da se sada moramo suočiti sa složenijom situacijom nego ikada. Smanjenje kulturnih potreba globalizovanog potrošačkog društva, pri tom mislim na prave umetničke vrednosti, mešano sa opštim smanjenjem srpskog životnog standarda prvo se od kulture oduzima pomoć, kako materijalna tako i moralna. U toj opštoj nezainteresovanosti potrebno je učiniti poseban napor da bi bilo ko, ko ima bilo kakve veze sa sferama u kulturi, uopšte ostao ovde i stvarao nešto za pamćenje i za buduće generacije. Zbog toga zaslužuje svako poštovanje svako, ko danas organizuje pozorišne festivale, koncerte, književne večeri, izložbe, a pre svega svako ko umesto novog telefona, televizora ili auta se odluči da kupi knjigu, ode u pozorište, na koncert, ili eventualno kupi neku sliku da svakodnevnicu svoga života uzdigne u svečaniju atmosferu, a pri tom i da osigura život stvaraocima koji su ostali ovde.
