Izvor: Magyar Szó, 28.Okt.2015, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će se menjati u visokom školstvu?
Novi zakon o visokom školstvu će sadržati brojne novine: budući brucoši će, prema svemu sudeći, prijem na fakultete i više škole ostvariti na osnovu rezultata mature, biće ponovo mogućnosti za sufinansiranje u visokom školstvu, ali će se otvoriti i vanredni smerovi, a pored toga rangiraće se i fakultetski programi. Pored pomenutih biće i brojnih drugih novina u visokoškolskom zakonu čija se izrada sada vrši u ministarstvu i koji će verovatno početkom sledeće godine stići na >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << javnu raspravu.
Zakon o visokom školstvu donet 2005. godine, prošle godine je promenjen. Tada je Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra zadužen za razvoj i visoko školstvo, ukazao da je zakon predvideo promene i dopune koje zahtevaju hitno započinjanje procesa. Glavna promena u zakonu je bila verifikovanje diploma stečenih u inostranstvu. Kao što je ukazao, pojavilo se mnoštvo problema koja su zahtevala hitna rešenja, ali su se ta pitanja mogla urediti samo nakon promene zakona. Naglasio je i to da su našli rešenja za brojne probleme, ali ni ova promena zakona ne rešava svako pitanje koje se pojavilo. Postoje problemi koje promena regulative tek dotiče, ali za rešavanje istih je potrebno donošenje drugih propisa, odnosno zakona, rekao je Šuvakov, dodajući da se priprema izrada novog zakona o visokom školstvu.
Nacrt novog zakona biće gotov verovatno do kraja decembra. Do tada će se tačno znati kakve će novine predvideti novi zakon o visokom školstvu, ali se već sada zna da će se menjati sistem prijema na fakultete i više škole, da će se upis verovatno vršiti na osnovu rezultata maturskih ispita, pored budžetskog i samofinansirajućeg obrazovanja, verovatno će opet biti omogućeno sufinansiranje studija, možda će biti mogućnosti i za otvaranje vanrednih smerova, a pored toga će na fakultetima i višim školama biti predviđeni programi koji odgovaraju zahtevima privrede.
Zorana Lužanin, državni sekretar ministarstva za obrazovanje, kaže da povratne informacije govore o pogoršanju nivoa fakultetskog obrazovanja. Baš zbog toga, kao prvi korak formiraće se komisija u skladu sa novim zakonom, koja će u skladu sa evropskim normama kontrolisati akreditacije fakulteta kao i nivo obrazovanja. Prema merenjima vršenim u proteklom periodu, fakulteti nisu dostižni za svakog studenta, odnosno ne pružaju iste mogućnosti za svakog budućeg studenta, kao ni onima koji već studiraju. Prventsveno to treba promeniti novim zakonom. Planira se uvođenje pravičnijeg sistema koji nudi slične uslove za svakog studenta. Tom cilju bi služilo i uvođenje kategorije sufinansiranja: na osnovu određenih kriterijuma odlučivaće se o tome koliku donaciju će student dobijati od države za plaćanje školarine. Na taj način možemo izbeći situaciju da mladi ljudi dignu ruke od fakulteta ako ne dobiju mesto „na budžetu“.
Zorana Lužanin je naglasila da postoji potreba za razvojem privrede, što se mora ostvariti kroz obrazovanje. Zbog toga će država uskoro morati da odredi za kojim fakultetskim smerovima postoji potreba. Mora se podići nivo obrazovanja profesora a potrebni su i obrazovni programi koji fakultete čine prepoznatljivim. Na taj način bi fakultet bio interesantniji ne samo za studente nego bi mogao u njima probuditi želju da i sami postanu profesori. Pored toga, treba omogućiti mladim asistentima na fakultetima i višim školama da samostalno drže predavanja, naime iskustva pokazuju da se učenjem u generaciji mogu postići dobri rezultati.
Dva polja će zahtevati veće investicije: prirodno-matematički i tehničko-tehnološki smerovi.
Za izradu novog zakona o visokom školstvu formirano je nekoliko radnih grupa koje će s pažnjom pratiti finansiranje fakulteta, akreditaciju visokoškolskih institucija kao i kvalitet obrazovanja, odnosno raspoložive stručne kadrove, kao i rukovođenje institucija. Svaka radna grupa broji dvadeset članova.
Nakon što nacrt novog zakona bude gotov, ministarstvo za obrazovanje će tekst staviti na javnu raspravu tokom početka sledeće godine, a nakon što ga parlament izglasa, prema očekivanjima, na snagu će stupiti prvog oktobra sledeće godine.
