Izvor: Blic, 23.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce grada ostalo u Grčkoškolskoj
Na Ribarcu sam imao matursko veče, ali danas je to manje bitno. Danas mi je Ribarac bitan jer sam porodičan čovek, pa sa suprugom, dvoje dece i dva psa odem na Ribarac. Doteramo kola do nasipa, opustimo se i gledamo u Dunav. To nas smiruje. Kerovi se istrče i njima lepo. Deca se ljuljuškaju u svojim sedištima. Leti se i okupamo tu - počinje priču Aleksandar Popov - Dr Pop, naš vodič na plus 40 kroz Novi Sad.
Frontmen „Ateist repa", poznat po duhovitim i divljim nastupima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa bendom, ali i kao omiljeni barmen nekadašnjeg kafića „D&B" u Grčkoškolskoj ulici, odakle je nekad u ujutro ispraćao goste, konačno se, kaže, ukotvio u mirnu luku. Zazire od gužve i jedino supruga danas ponekad uspe da ga nagovori da izađu u grad. Pije kafu na brodu na Ribarcu, koji je napravio njegov drugar Radoje. Žali za posečenim drvećem na keju i srušenom „Žutom kućom". Voli „Đavu", gde se i venčao pre sedam godina.
- Lepo su uredili Ulicu Laze Telečkog, liči na Mikonos, ali moj Novi Sad je ostao u Grčkoškolskoj. U „D&B" sam izlazio, a tamo sam i konobarisao. Onda je bila popularna „Staza slonova" kojom se pešice išlo od „D&B" do „Sansa". To su bili prvi kafići u gradu. Bilo je to sjajno vreme! Nije bilo piva u plastici, još smo bili velika država i bilo je najnormalnije da gomile ljudi opušteno stoje na ulici i razgovaraju. „D&B" je imao svega 20 kvadrata, nije mogao da primi toliko ljudi koliko je ispred njega stajalo. Kada je stigla plastika, tada je već postalo bezveze. Mnogi su dolazili sa toplim pivom iz radnje, pravili gužvu ispred „D&B", nisi ih mogao oterati, a smetali su pravim ljudima koji tu nisu izlazili samo da se oleše, nego i iz drugih razloga. Posle smo izlazili u takođe srušene „Grafite". Imali su finu bašticu i bila je opuštena atmosfera. Tamo smo dočekali i bombardovanje - priča Dr Pop.
Po intimnom opredeljenju Limanac, danas sa porodicom živi na Novom naselju. „Tamo je divno za decu, nije loše ni za ljude, al’ je malo daleko", kaže Popov. Za Liman ga, međutim, vezuje gomila uspomena, sa raznih mesta, od „Žute kuće", autentičnog prostora kojeg kafedžije nikad nisu u potpunosti uspele da iskopiraju, pa sve do Limanskog parka u blizini kojeg „Ateisti" i danas održavaju probe. Pored toga, kako ocenjuje, ljudi u ovom delu grada su kulturniji, finiji, „a izbori su pokazali da je tamo trijumfovala i dobra politička opcija".
- Dok je „Žuta kuća" postojala (to je bila interna zezancija!), ona je nama bila gradska i republička kuća. Liman je za nas bio država koja se protezala od Železničke stanice do Petrovaradina. Na donjem spratu je bila „vlada", a na gornjem je „skupština" zasedala. Dole je bio šank, prostorija za vežbanje, WC i galerija, gde su se dešavale izložbe i svirke. Gore su slikari imali svoj prostor. Žao mi je što su srušili „Žutu kuću" i odneli temelje da je oni sa Limana I ne bi za dva dana ponovo podigli. Ni danas mi nije jasno zašto su je srušili, jer na toj lokaciji nikad ništa nisu napravili. Sad je to samo jedna krivina i bukvalno tamo više nema ništa - pita se, pomalo rezignirano, Aleksandar Popov - Dr Pop.
Na „Egzitu" u majici FK Vojvodina
Frontmen „Ateista" voli da istakne da je navijač Vojvodine. Preko puta stadiona sa suprugom drži i školu engleskog jezika.
- Stadion Vojvodine je dobar. Doduše, loše je to što nema reflektora, ali ima novi semafor. Smešan je, ali je bolji od starog. Stadion iznutra lepo izgleda, a bilo bi lepo kad bi i digli deo juga koji mu fali, jer je ta tribina niža u odnosu na ostatak. Ali, realno, mislim da niko neće dati novce za to jer nema žešće potrebe, bar zasad, zato što se ni ovako stadion nikad ne napuni do kraja. Pa, ne možeš preko noći od 200 da napraviš 35.000 navijača! Ali, oni su sada uradili nešto što ja nisam verovao da ću za života videti: da dete iz moje zgrade, kada ga pitam za koga navija, kaže za Vojvodinu! U moje vreme postojali su samo Zvezda i Partizan. Ja sam na „Egzitu" nosio majicu Vojvodine - kaže Popov.
