Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Okt.2019, 10:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija od 2013. osporila 350 od 404 miliona evra potraživanja

Jedan od najpoznatijih sporova protiv Srbije, slučaj zakupa izraelskog špijunskog satelita 2005. godine, rešen je međunarodnom arbitražom pet godina kasnije, ali krivični postupak povodom tog satelita još traje pred beogradskim pravosuđem.

Većina sporova između Srbije i stranih kompanija koja se rešava pred međunarodnim institucijama ipak ne završi i krivičnim gonjenjem nekog od potencijalno odgovornih lica, kao u slučaju "satelit", već se oni mahom okončavaju presudama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa nalogom arbitara za naknadu štete.

U Državnom pravobranilaštvu kažu za Tanjug da je u svim do sada vođenim međunarodnim arbitražnim sporovima Republika Srbija bila tužena strana, ali da je poslednjih šest godina uspela da ospori potraživanja 6/7 ukupnih potraživanja (350 od 404 miliona evra)

"Osnovi za podnošenje tužbi bili su bilateralni sporazumi koje je Srbija (odnosno njeni pravni prethodnici) zaključila sa drugim državama o zaštiti i podsticaju investicija. Tužioci su bili strani investitori koji su smatrali da su im ugrožena ili povređena prava garantovana bilateralnim ugovorima o zaštiti i podsticaju ulaganja, na osnovu čega su tražili, pored povraćaja uloženih sredstava, naknadu štete koju su pretrpeli i naknadu troškova postupka", navode u Državnom pravobranilaštvu.

Dodaju da je od 2013. godine do danas okončano devet arbitražnih sporova u kojima je ukupno od Srbije potraživano oko 404 miliona evra.

"Srbija je u ovim sporovima uspela da ospori tužbene zahteve za više od 350 miliona evra", napominju u Pravobranilaštvu.

To znači da je država u skladu sa odlukama iz ovim sporova trebalo da plati oko 50 miliona evra na ime gubljenja sporova, što je tek jedna sedmina ukupno tražene odštete.

U slučaju "satelit" Srbija je najpre 2010. godine presudom arbitražnog suda u Londonu bila obavezana da izraelskoj kompaniji "ImageSat Internacional NV" isplati 37 miliona evra, uz godišnju kamatu od 3,5 odsto, kao i troškove arbitraže od 112.500 evra.

Usledili su pregovori vlade Srbije sa Izraelom o načinu vraćanja duga kojima je, kako je tada saopšteno, postignuta povoljnija suma za Srbiju i dug smanjen na 27 miliona dolara.

Trenutno su protiv Srbije u toku tri arbitražna postupka pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu, dok su četiri spora okončana u periodu od 2012. do 2018. godine, pokazuju podaci objavljeni na sajtu ove institucije.

Poslednju tužbu u januaru 2017. godine podnela je kompanija "Mera Investment Fund Limited Kipar" u vlasništvu Marka Miškovića, a u druga dva slučaja Srbiju su tužili Bugarska kompanija Kornikom EOOD i kanadska firma Rand Investments Ltd. sa još pet tužilaca.

Visina potraživanja i drugi detalji ovih sporova nisu javno dostupni na sajtu Međunarodnog centra, zbog nejavne prirode arbitražnog postupka.

Kada je u pitanju Mera investment, nju u ovom sporu zastupaju jedna beogradska i jedna austrijska advokatska kancelarija, a Srbiju Državno pravobranilaštvo.

U Državnom pravobranilaštvu za Tanjug kažu da je postupak u toku, kao i da se odluka (tročlanog) Tribunala očekuje krajem 2020. godine.

Na sajtu Međunarodnog centra u Vašingtonu, navodi se da je predsednik Tribunala, Švajcarac Georg Von Segešer, 6. septembra obavio organizacioni sastanak sa strankama, pred saslušanje, telefonskom konferencijom.

Firma Marka Miškovića podnela je tužbu protiv Srbije 26. januara 2017. ovom Međunarodnom centru za regulisanje investicionih sporova u Vašingtonu.

Inače, upravo ova Miškovićeva kiparska firma je u martu ove godine drugom (kao i prvom-ukinutom) prvostepenom presudom Specijalnog suda u Beogradu obavezana da u budžet Srbije uplati 320 miliona evra na ime neizmirenih poreskih obaveza.

Marko Mišković je zbog utaje pomenute sume osuđen na godinu dana kućnog zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara. Ove sudske odluke nisu pravosnažne jer je u toku drugostepeni postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Drugi slučaj pred Međunarodnim centrom u Vašingtonu tiče se tužbe iz maja 2018. godine, koju je podnela bugarska kompanija Kornikom EOOD protiv Republike Srbije zbog raskida ugovora o privatizaciji u oblasti rudarstva.

U trećem slučaju Srbiju su tužili Rand Investments Ltd. iz Kanade, Sembi Investment Limited sa Kipra, kao i Kanađani William Archibald Rand, Kathleen Elizabeth Rand, Allison Ruth Rand i Robert Harry Leander Rand.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...