Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Nov.2018, 03:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi i Slovaci zajedno sanjali i dočekali slobodu

Srbi i Slovaci kao bratski narodi, tokom istorije uvek su bili zajedno i u dobru i u zlu. To bratstvo i prijateljstvo između Srba i Slovaka na ovim prostorima traje već tri veka.

Spajala nas je ista želja za slobodom, za sopstvenom državom, živela je ideja panslavizma koja i danas preovlađuje kod nas Slovena. To kosmičko buđenje narodne svesti i požrtvovanost kod Slovaka i Srba, krajem 19. i početkom 20. veka, sve do prisajedinjenja, neponovljivi su. Slovaci su se tim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << idejama hranili i živeli iz dana u dan i to ih je održavalo u životu. Svi zajedno, inteligencija i običan narod, koračali su ka jednom cilju, ka svojoj državi sa braćom Srbima.

Još pre Majske skupštine srpski mitropolit Stefan Stratimirović, omogućio je osnivanje kraljevske i novosadske gimnazije po ugledu na slovačke evangelističke škole. Kao prve direktore i profesore angažovao je upravo slovačke, evangelističke prosvetitelje.

Kulturne veze Srba i Slovaka podsticali su i slovački profesori u srpskim gimnazijama u Karlovcima i u Novom Sadu, koji su u ove krajeve došli na osnovu preporuke srpskih studenata, koji su se školovali u Slovačkoj.

Prvi direktor i profesor klasičnih jezika u Karlovačkoj gimnaziji bio je Slovak Jan Gros. Kao direktor i profesor u Sremskim Karlovcima radio je i Andrej Voljni, koji je upravo tada dao i svoj doprinos razvoju botanike. Direktori i profesori su ovde bili i Karol Rumi i Pavel Magda.

Među najznamenitijim Srbima koji su se školovali u Slovačkoj, jesu Jovan Rajić, Dositej Obradović, Svetozar Miletić, Jovan Jovanović Zmaj, Joakim Vujić, Pavle Popović Šapčanin, Jovan Bošković, Simo Popović.

Učitelji generala Đorđa Stratimirovića, bili su slovački sveštenik Danijel Koleni i pesnik Mihal Godra. Najbolji drug generala Stratimirovića bio je prvi direktor novosadske pravoslavnе gimanazijе u Novom Sadu, Slovak Pavel Jozef Šafarik. U to vreme u Kulpinskom srezu većinu je činilo srpsko stanovništvo, ali su Slovaci i Srbi izabrali zajedničkog kandidata, potpredsednika Matice Slovačke Vilijama Paulini-Tota, za poslanika Slovaka, koji je bio prvi Slovak u parlamentu u Budimpešti. U to vreme slovački kandidati u Slovačkoj nisu uspevali da se kandiduju u parlament. U Kulpinskom srezu, zahvaljujući Jaši Tomiću, Slovaci i Srbi, sledeću put su kandidovali dr Milana Hodžu, koji je dva puta uspeo da uđe u Peštanski parlament.

Za nas Slovake u Vojvodini održavanje Velike narodne skupštine 25. novembra 1918. u Novom Sadu predstavlja važan istorijski događaj, jer je tada 62 Slovaka delegata glasalo za prisajedinjenje Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji.

Najveću zaslugu su imali Kisačani, pravnik dr Ljudevit Miloš Mičatek i njegov brat Vladimir, kao i njihov otac Jan Branislav Mičatek, takođe i novosadski pravnik, aristokrata Slovak dr Miloš Krno. Zajedno su stvorili i izdavali političko-društveni magazin „Dolnozemski Slovak", koji je imao najviše uticaja na buđenje narodne svesti i jačanje bratskih odnosa sa Srbima.

Dr Ljudevit Miloš Mičatek pisao je u to vreme da su Srbi veliki brat koji čuva malog brata Slovaka. „Srbi nas nikad neće izdati i tretiraće nas kao narod u svojoj državi, glasajmo i podržimo u Banatu naše srbske kandidate Jašu Tomića, dr Slavka Miletića, jer naša braća vode tešku borbu", piše Mičatek. Igor Branislav Štefanik iz Bačke Palanke, prvi slovački poslanik u Kraljevini Srbiji, bio je veliki zagovornik i vatreni borac za suživot i saradnju Slovaka i Srba u novoj državi i govorio je da, na ovim prostorima, jedini put za opstanak Slovaka, jeste bratstvo sa Srbima. Kada je oslobođen Novi Sad, na otvaranju Srpskog narodnog pozorišta, pored srpske, svirana je i slovačka himna „Hej Slovaci", koja je kod nas poznata kao „Hej Sloveni".

Dr Ljudovit Miloš Mičatek, bio je jedan od predsedavajućih na Velikoj narodnoj skupštini. Njegovo ime stoji na dve skupštinske odluke. Na Velikoj narodnoj skupštini Mičatek je pročitao deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj su se zalagali da Slovaci u Kraljevini Srbiji budu tretirani kao ravnopravni narod, a ne kao nacionalna manjina. Kao i Mičatek i deklaracija Slovaka bila je ispred vremena.

Dr Miloš Krno, prijatelj Jaše Tomića osnivač je Slovačke banke u Novom Sadu, koja se nalazila u Šafarikovoj ulici. Tu su se sastajali Slovaci i Srbi da bi dogovarali zajedničke nastupe na izborima, planirali tajne akcije, štampu novina i flajera... Dr Krno nije dočekao sazivanje Velike narodne skupštine zato što je umro 1917. godine od torture tadašnje vlasti.

Jaša Tomić je na Velikoj narodnoj skupštini rekao da je velika nesreća što Krno nije doživeo prisajedinjenje, jer bi ga on rado video kao predsednika Narodne uprave, odnosno tadašnje pokrajinske vlade. Jaša Tomić je smatrao da bi se Krno, kao veoma uspešan bankar i političar, veoma dobro snašao i na funkciji predsednika Narodne uprave.

U Narodnoj upravi, koja je formirana posle Velike narodne skupštine, pravosuđe je vodio Slovak dr Kazimir Augustus Rat iz Bačkog Petrovca (okružni sudija za vreme Prvog svetskog rata u Novom Sadu, Valjevu i Kruševcu) a Jan Čajak je dobio funkciju u Sekretarijatu za kulturu, dok su u Velikom narodnom savetu (skupštini), koji je imao pedeset članova, njih petorica bili Slovaci.

Autor članka: Pavel Surovi, direktor Kulturnog centra Kisač

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...