Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Mar.2015, 21:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spavaju na ledini pod najlonima

Naša priča o porodici Nikolić, 65-godišnjoj Olgi i njenom sinu 42-godišnjem Branku, koji u selu Šašinci kod Sremske Mitrovice žive u tuđoj štali, bez vrata i prozora, ustalasala je javnost tokom zime. Sada su Nikolići ostali i bez tog smeštaja, pa spavaju na ledini pod vedrim nebom, pokriveni samo najlonima.

Sunovrat ove porodice počeo je pre nekoliko godina kada je preminuo Olgin suprug Đorđe. Dve kćerke su se udale i otišle svojim životnim putevima, a porodična >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kuća se urušila i od nje se na placu sada naziru samo ostaci. Olga i Branko su se smestili u susednoj ulici gde su živeli u jednoj štali bez tavanica, vrata i prozora. Kada je vlasnik zatražio da se isele zbog rušenja objekta, oni su se vratili na svoj plac gde spavaju pod otvorenim nebom, pokriveni samo najlonima.

"Spavamo pod vedrim nebom, a od kiše se sakrijemo tako što pobegnemo kod komšija – priča nam Branko.- Mama dobija socijalnu pomoć, a ja dobijam neki dinar kao nezaposleno lice. Da preživimo, radim po selu sve što treba. Ako radim ceo dan, zaradim dve hiljade, ali je posla sve manje. Iskrsne jednom ili dva puta mesečno da me neko zove da radim nešto", priča nam Branko.

Na placu bez struje i vode rasporedili su deo trošnog nameštaja kao da imaju krov nad glavom: u jednom delu placa su stavili niz ležajeva, a u drugom improvizovali kuhinju sa starim šporetom i stalom kraj njega.

Branko kaže da se uveče pokriju najlonima i ćute dok ih san ne savlada. Lakše je kada ne pada i ne duva, a najteža je vetrovita noć.

U želji da nam pokaže kako se skupi pod najlonima, Branko najpre izuva patike s nogu.

"Moram čuvati stvari, nikada ne legnem u patikama", priča nam dok pažljivo leže u krevet pod vedrim nebom da ne bi isprljao vetrom i kišom već načete stvari.

Priča o ovoj porodici uzdrmala je javnost krajem prošle godine kada se saznalo da u 21. veku u bogatom Sremu postoje ljudi koji spavaju u štali.

Gradske vlasti u Sremskoj Mitrovici su, čim su počeli zimski mrazevi, ponudili majci i sinu nužni smeštaj, ali oni to nisu prihvatili.

Branko kaže da nisu želeli da se razdvajaju.

"Mama nije htela da ide bez mene. Navikla je sa mnom, ona je bolesna žena, ja nju razumem i znam kako joj je. Ona ne može da me ostavi, a ne bih ni ja nju. Ostala je sa mnom jer ja pazim na nju. Koliko zaradim i od pomoći što dobijemo, imamo da jedemo. Delimo što imamo",veli on.

Kako saznaje dopisnik Radio Novog Sada u sremskomitrovačkoj Gradskoj upravi za socijalnu zaštitu, Nikolićima se isplaćuju sve nadoknade koje im po zakonu pripadaju, a nažalost sličnih porodičnih situacija ima više na gradskom području. I pored dobre volje teško je naći sredstva da se Nikolićima obezbedi krov nad glavom.

Ipak, majka i sin ne gube nadu.

"Verujem da će nam pronaći makar mali montažni objekat da samo imamo krov nad glavom na svom placu, da ne budemo na kiši i vetru", nada se Branko.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...